O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari

Abstract

Предмет овог рада представља анализа схватања која се јављају у једном делу наше судске праксе, нарочито у споровима у вези са прометом непокретностима. Наиме, често се може наићи на схватање да је уговор којим се располаже туђом ствари ништав, било зато што је основ по коме је продавац стекао право својине ништав или поништен, било зато што је продавац самостално располагао стварју која није у његовој искључивој својини. Иста схватања срећу се и у споровима поводом вишеструког отуђења исте ствари, где се ништавим сматрају сва каснија располагања које је продавац вршио. Тежња је да се у раду покаже да таква схватања не би требало сматрати исправним. Она нису у духу на- шег права, што произлази било из норми закона којима се непосред- но уређује одређено питање на супротан начин, било зато што су- протан став законодавца произлази посредно се из других законских одредаба.

This paper examines the position taken in one part of our case law, with respect to the validity of the contract of sale by a non-owner and in cases of multiple transfer of ownership. Namely, courts often rule that the contract of sale by a non-owner is null and void, either because the contract upon which the seller acquired the ownership is null and void or has been annulled, or because the seller sold an object that has not been in his exclusive ownership. The same conclusions have often been found in disputes regarding the multiple transfer of ownership, where all subsequent contracts made by the same seller are considered null and void. The aim of this paper is to show that such conclusions should not be considered as correct, since they are not in accordance with our law.