(Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19

Abstract

Ауторка у овом раду разматра утицај пандемије COVID-19 на извршење уговорних обавеза, с обзиром на то да се постепено појављује литература о овој теми, а највеће адвокатске канцеларије широм света увелико објављују обавештења и упутства својим клијентима у погледу утицаја пандемије COVID-19 на извршење уговорних обавеза, предвиђајући велики број судских и арбитражних спорова због неизвршења или неуредног извршења уговорних обаве- за узрокованих пандемијом COVID-19 и пратећим мерама државних органа. Циљ рада је да размотри да ли се дужник може позивати на вишу силу, немогућност испуњења или промењене околности, ако уговорну обавезу није извршио услед пандемије COVID-19 и/или пратећих мера државних органа. Поред анализе одредаба српског Закона о облигационим односима, разматрају се и одредбе Бечке конвенције о уговорима о међународној продаји робе и UNIDROIT На- чела за међународне трговинске уговоре, имајући у виду да питање неизвршења уговорних обавеза услед пандемије COVID-19 посеб- но долази до изражаја код уговора о међународној продаји робе. У међународној пракси се у уговорима често предвиђа модел клаузула о вишој сили и промењеним околностима Међународне трговинске коморе (International Chamber of Commerce – ICC) како би се пре- вазишле разлике које у овим институтима постоје у различитим националним правима. С обзиром на то да је Међународна трговин- ска комора током пандемије COVID-19 променила модел клаузулу о вишој сили и промењеним околностима, у раду се наводе основне но- вине у односу на претходну верзију модел клаузуле из 2003. године.

The author considers the impact of the COVID-19 pandemic on the performance of contractual obligations, given the fact that the literature on this topic has been gradually published, and the largest law firms around the world have already published initial client alerts anticipating a large number of court and arbitration proceedings in future due to non-performance or improper performance of contractual obligations during the COVID-19 pandemic. The aim of this paper is to consider whether the obligor is entitled to invoke institute of force majeure, impossibility or changed circumstances (hardship), if he did not perform his contractual obligations due to the COVID-19 pandemic. In addition to the analysis of the provisions of the Serbian Obligations Relationships Act (Law on Obligations), the author also considers provisions of the Vienna Convention on Contracts for the International Sale of Goods and the UNIDROIT Principles of International Commercial Contracts, bearing in mind that the issue of non-performance of contractual obligations due to the COVID-19 pandemics particularly relevant in case of international sale of goods. In international practice, contracts often provide for a force majeure and hardship model clauses of the International Chamber of Commerce (ICC) in order to overcome the differences that exist in these institutes in national legal systems. Given the fact that during the COVID-19 pandemic the International Chamber of Commerce amended the force majeure and hardship model clause, this paper considers main amendments in the new 2020 version compared with the previous 2003 version of ICC force majeure and hardship model clause.