Ukazivanje na poreklo proizvoda u pravu zaštite znakova razlikovanja

Abstract

Још од зачетака трговине у првобитној људској заједници, код раних трговаца јављало се неповерење према супротној страни, рођено из страха да не буду преварени. Са појавом вишка производа, условљеним развојем људског знања о пољопривреди, јавља се и потреба за новим, ефикаснијим начином трговине, и тако робно - новчана размена замењује натуралну размену. Овим тржиште поприма данашње обрисе, а проблем раних трговаца постаје још већи, и постаје јасно да произвођачи који пласирају своју робу на даља тржишта морају нечим да обележе своју робу како би се она јасно разликовала од конкурентске. Временом, конзументи су са повећањем понуде схватили да је роба са одређених простора, макар то била и роба различитих произвођача, ипак лепша, квалитетнија, или једноставно укуснија од других. Некада је то подручје мање (сјенички сир), а некада веће (швајцарски сир). За заштиту порекла производа није било довољно да један произвођач реагује, већ је било потребно да се умеша држава, која је у овоме видела прилику за профит, али и промоцију. Ознака на једном производу штити произвођача али истовремено и купца. Жигом заштићена ознака указује на произвођача, па купац, из искуства или истраживањем савременим технологијама, може проверити које су референце тог произвођача, његов углед, колико година се налази на тржишту, који квалитет може да очекује и слично. Са друге стране, за неку врсту производа (прехрамбена индустрија, алкохолна пића, текстилна индустрија) јако је битно географско порекло јер је познато да су ти производи посебног квалитета захваљујући поднебљу одакле потичу. Због тога је за купце ознака географског порекла на тој врсти производа од изузетног значаја и често је најбоља препорука за куповину.