Приказ основних података о документу

Временска димензија подређености запосленог власти послодавцу

dc.contributorKovačević, Ljubinka
dc.creatorVuković, Aleksandra
dc.date.accessioned2026-01-19T12:54:44Z
dc.date.available2026-01-19T12:54:44Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.urihttps://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2429
dc.description.abstractOд самог почетка развоја човечанства рад је представљао важан аспект човековог живота. Да би преживео и опстао у природи и како би обезбедио средства за егзистенцију човек је морао да ради и привређује. Развојем друштва суштина човековог рада и његова садржина се мењала, a рад је постајао све тежи и исцрпнији за раднике. Прве послове људи су обављали због личних потреба, односно како би обезбедили храну за себе и своју породицу, па су у том смислу ловили и сакупљали плодове. Међутим, развојем друштва и привреде долази до појаве занатства, а затим и до индустријализације, када радници почињу да раде на веома тешким пословима и у јако тешким условима. Наиме, у периодима либералног капитализма радници су на тако тешким пословима били принуђени да раде до своје физичке издржљивости, а што је била једина граница послодавчеве власти, односно радно време није било регулисано никаквим прописима, већ је зависило искључиво од воље послодавца. Имајући у виду да су такви услови рада били веома тешки и исцрпни за раднике постало је јасно да је неопходно што пре државним прописима уредити однос запосленог и послодавца. Наведено је подразумевало ограничење послодавчеве власти и јачање права радника, а што укључује и ограничење радног времена, све како би се обезбедила заштита пре свега здравља, али и достојанства и безбедности радника на раду. Даљим развојем друштва долази и до реализовања идеје да се јасно и прецизно уреди однос послодавца и запосленог. Најпре, се развија радно право као грана права, док затим долази и до развоја појма радног односа који представља уређени однос послодавца и запосленог у ком запослени ужива одређену правну заштиту и у ком није препуштен искључиво вољи послодавца. У савременим правним системима радни однос је основни, најважнији и уједно најсложенији институт радног права, коме се у теорији и пракси посвећује велика пажња. Запослени по основу радног односа остварује право на рад, а по основу рада остварује право на зараду односно извор материјалне и социјалне сигурности за себе и своју породицу, с тим што је рад запосленог подређен пословним циљевима послодавца и у функцији је остварења тих циљева. Према томе, радни однос је значајан и за послодавца и за запосленог и пошто има посебан друштвени значај уређен је како актима државе тако и аутономним општим актима послодавца.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectPodređenost zaposlenogsr
dc.subjectПодређеност запосленогsr
dc.subjectPoslodavacsr
dc.subjectПослодавацsr
dc.subjectRadni odnossr
dc.subjectРадни односsr
dc.titleVremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcusr
dc.titleВременска димензија подређености запосленог власти послодавцуsr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage72
dc.citation.spage2
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу