Приказ основних података о документу

Поступци због повреда еколошког acquis-а у пракси Суда правде Европске Уније

dc.contributorDrenovak-Ivanović, Mirjana
dc.creatorKaravla, Jelena
dc.date.accessioned2026-01-19T13:02:50Z
dc.date.available2026-01-19T13:02:50Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.urihttps://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2447
dc.description.abstractRatio legis Уговора о Европској унији (даље: УЕУ) јесте формирање заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова међу уговорним странама. Један од циљева Европске уније (даље: ЕУ) јесте да се у оквиру Заједнице оствари висок ниво здравствене заштите, не нарушавајући при томе и одрживи привредни раст. Овим уговором се први пут уводи веза између економског раста и заштите и очувања животне средине, што ће касније и довести до развоја начела одрживог развоја. Једно од основних начела еколошког права јесте начело одрживог развоја. Оно има за циљ очување животне средине и предвиђа рационално деловање у постизању економског напретка, које неће довести до значајних негативних утицаја на јавно здравље, већ предвиђа да се константним улагањем, смишљеним политикама, разумним коришћењем природних добара ускладе интерес привредног раста и интерес очувања здраве животне средине. Чланице настоје да појединачним примерима допринесу заједничком оснажењу циљева ЕУ који су усмерени ка заштити животне средине, преношењем правних правила ЕУ прописима, њиховом применом и санкционисањем субјеката чије активности одступају од усвојених правила. Питања која се отварају су бројна: са каквом се последицом суочава држава чланица када повреди правила ЕУ; на који начин може доћи до повреде еколошког acquis-a; да ли је довољно да држава чланица одређена правила уврсти у своје домаће право, али да потом те исте норме не примењује; које су последице таквих и сличних поступања? Република Србија се налази у поступку преговора о уласку у пуноправно чланство ЕУ. Искуство држава чланица које су раније преговарале о чланству јасно указује да од 35 Поглавља, животна средина, односно Поглавље 27, јесте најизазовније. У исто време, преговори о приступању ЕУ дају јединствену могућност за јачање политике заштите животне средине Републике Србије. У протеклих четрдесет година, органи ЕУ и државе чланице формулисале су преко 800 аката које чине основу еколошког права ЕУ. Можда и најзначајнија улога када је у питању формирање еколошког права ЕУ, сасвим сигурно припада Суду правде Европске уније (даље: ЕСП), који својом богатом праксом утире пут јачању еколошког acquis-a.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectEkološki acquissr
dc.subjectЕколошки acquissr
dc.subjectSud pravde Evropske Unijesr
dc.subjectСуд правде Европске Унијеsr
dc.subjectNačelo održivog razvojasr
dc.subjectНачело одрживог развојаsr
dc.subjectZaštita životne sredinesr
dc.subjectЗаштита животне срединеsr
dc.titlePostupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unijesr
dc.titleПоступци због повреда еколошког acquis-а у пракси Суда правде Европске Унијеsr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage56
dc.citation.spage5
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу