Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona

Abstract

Република Србија, као и Црна Гора и Република Хрватска почев од 1974. године по основу донетих уставних аката имале су колективног шефа државе. С почетка последње деценије двадесетог века, односно 1990. године ове државе уместо шефа државе као колективног органа, уводе инокосног (појединачног) шефа државе. Децембра месеца 1990. године, у Републици Србији одржани су општи непосредни избори за председника Републике, када Србија бира првог инокосног председника Републике. Истовремено се исти (или слични) процеси дешавају у свим бившим југословенским републикама (осим БиХ). То је период када се у овим државама, које су предмет обраде овог рада, појављује председник Републике као инокосни орган. Република Српска, која се такође обрађује у овом раду, уставноправно утемељење добија Уставом Републике Српске и Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини („Дејтонским мировним уговором“). Управо као такав, инокосни председник Републике биће тема овог рада, односно његов уставноправни положај, како у Србији тако и у земљама региона, односно у Републици Српској, Црној Гори и Републици Хрватској. Анализираће се начин избора председника Републике у овим државама, његова овлашћења и одговорности. Урадиће се упоредно-правна анализа положаја председника у овим државама. Како начин избора председника утиче на његова овлашћења, и како су ови елементи, којима се управо и одређује уставноправни положај председника Републике, међусобно зависни. Такође, у кратким цртама биће обрађено и какав је положај председника у односу на систем власти у коме егзистира и правци потенцијалних промена уставног законодавства Србије.