Usklađenost unutrašnjeg i međunarodnog prava u oblasti zaštite zdravlja i bezbednosti na radu

Abstract

У овом раду на самом почетку обрађен је појам и значај заштите здравља и безбедности на раду, посебно осврћући се на појам заштите у ужем и ширем смислу. Након тога пажња се усмерава на историјски развој заштите здравља и безбедности на раду приказивањем развоја у свету као и у домаћем праву, применом историјског метода анализирања старог, средњег и новог века. Следеће поглавље обухвата правну регулативу система безбедности и заштите здравља на раду, где се пре свега обрађују извори међународног порекла са посебним освртом на најбитније конвенције донете под окриљем Међународне организације рада, затим регионални извори права у оквиру кога су представљени најважнији акти европских организација Савета Европе и Европске уније, и национални извори права хетерономни и аутономни, посебно анализирајући уставне одредбе које се односе на заштиту безбедности и здравља на раду као и најбитније законе и подзаконске акте којима се регулише ова област. У четвртом и петом сегменту рада разрађује се област заштите посебне категорије запослених, а затим дефинисање ризика на раду и разрада сваког ризика појединачно. У последњој области биће речи о суштини наслова рада, о оцени усклађености националног законодавства са стандардима међународног и европског система безбедности и заштите здравља на раду. Целокупан рад је оријентисан на анализирање најзначајнијих међународних стандарда донетих у оквиру области заштите здравља и безбедности на раду, њихову ратификацију и примену у нашем праву, будући да тема рада захтева посматрање и анализирање примене међународних стандарда и оцењивање усклађености међународног и унутрашњег права у овој области. Издвајају се Конвенција Међународне организације рада бр.155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној средини, Конвенција Међународне организације рада бр.187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду, Конвенција Међународне организације рада бр.161 о службама медицине рада, као и Директива 89/391/ЕЕЗ за побољшање безбедности и здравља на раду радника као основни стандарди на којима се темељи читав систем безбедности и заштите здравља на раду, а којима ће се у наставку рада додатно посветити пажња. Заинтересованост за ову тему појавила се приликом схватања важности појма заштите здравља и безбедности на раду. Наиме, сигуран, безбедан и рад у хуманим условима је предуслов за остваривање свих циљева рада. Што су услови рада бољи, то је продуктивност већа, па је корист обострана јер се послодавцу повећавају приходи, а раднику се побољшавају радни услови. Надахнуће за бављење овом темом првобитно се појавило током истраживања права радника кроз историју. Мукотрпна и дуготрајна борба радника допринела је стварању бољих услова рада и заштити сваког радника као индивидуе у радном односу. Рад се завршава закључком који је изведен на основу свега прочитаног и истраженог током писања рада. Приликом писања рада коришћен је превасходно нормативни метод истраживања прожет историјским методом на самом почетку рада.