Restriktivne klauzule u ugovoru o licenci

Abstract

Предмет овог мастер рада представљају рестриктивне клаузуле које се у виду појединих одредаба неретко појављују у уговорима о лиценци. Такве одредбе се уговарају у интересу једне од уговорних страна, често противно интересу оне друге стране у уговорном односу. Такво стање произлази из различитих околности и ситуација у којима се уговорне стране налазе. Утицај рестриктивних клаузула често надилази сам однос међу уговорним странама, те на посредан или непосредан начин утиче на друге субјекте. Последице оваквих споразума тако могу осетити други конкуренти. Потрошачи као највећа и најнеорганизованија категорија такође могу осетити последице оваквог понашања уговарача. Напослетку није тешко закључити да се у коначном збиру могу осетити и последице по благостање друштвене заједнице у целини. У даљем раду ћемо се управо бавити поменутим проблемима, а ради детаљне и свестране анализе предметне теме. Обради предметне теме и питању рестриктивних клаузула у уговору о лиценци аутор је у најширем приступио са стране двеју правних области. Са једне стране, аутор је предметну тему сагледао из угла права интелектуалне својине. Ово стога што као један од начина за промет права интелектуалне својине управо фигурира уговор о лиценци. Са друге стране, проблему смо приступили из угла права конкуренције јер рестриктивне клаузуле представљају споразуме који у већој или мањој мери могу водити ограничењу или нарушавању конкуренције на датом тржишту. Према томе, тема овог мастер рада обрађује питања која залазе како у област права конкуренције, тако и у област права интелектуалне својине. Када је у питању методологија обраде предметне теме, проблему смо приступили примењујући више метода. На првом месту, применом позитивноправног метода смо начинили осврт на прописе Републике Србије законског и подзаконског карактера. Примењујући упоредноправну методологију упоредили смо домаће прописе, као и домаћу праксу у овој области, са прописима и праксом Европске уније, а пре свега са праксом Европске комисије и праксом Суда правде Европске уније. Системском методом упоредили смо одредбе унутар појединих прописа, али и између више прописа унутар домаћег правног система, са посебним освртом на однос прописа из области права интелектуалне својине и са прописима из области права конкуренције. Примена ове методологије омогућила нам је да на основу разматраних одредби изведемо одређене закључке у циљу свестраније обраде предметне теме. Историјскоправни метод био је од значаја посебно са аспекта разматрања правила Европске уније која су током времена доживела одређену трансформацију у појединим сегментима.