Pametni ugovori u kontekstu međunarodnog trgovinskog prava

Abstract

Идеја о паметним уговорима датира од 1990-их година када је компјутерски и правни научник и криптограф Ник Сабо, објавио чланак „Паметни уговори“. Сам концепт паметних уговора би према виђењу овог аутора изгледао тако да што би се различите врсте уговорних клаузула уградиле у хардвер и софтвер на начин који би повреду уговорних обавеза учинио скупом за уговорну страну која чини повреду. Технолошки напредак у свету је већ почетком 21-ог века допринео не само даљој разради Сабове идеје о паметним уговорима, већ је довео и до њихове појаве и примене у најразличитијим аспектима живота и пословања, а који су, како је време показало, имплементирани уз помоћ blockchain технологије о којој су писали и на чијем су развоју још 1990-их година радили Стјуарт Хабер и Скот Сторнета. Као значајну етапу у даљем развоју blockchain технологије, означавамо 31. октобар 2008. године и период који долази након тога, када је појединац или група лица под псеудонимом Сатоши Накамото, објавио бели папир под називом „Биткоин – peer-to-peer електронски систем размене дигиталног новца“, у коме је разрађен концепт биткоина који представља врсту криптовалуте. Овај документ је од значаја, јер је допринео даљој разради blockchain технологије на чијој основи је касније изграђен концепт паметних уговора, док је биткоин остао да постоји као криптовалута која функционише на његовим основама, те биткоин ни у ком случају не треба поистовећивати са blockchain технологијом и vice versa. Треба имати у виду и да blockchain технологија заправо представља само тип distributed ledger технологије, којом се за потребе овог рада нећемо даље бавити.