Приказ основних података о документу

Регулисање рачуноводствене професије : баријере уласку на тржиште рачуноводствених услуга

dc.contributorRadulović, Branko
dc.creatorPetković, Ivana
dc.date.accessioned2026-03-26T13:17:05Z
dc.date.available2026-03-26T13:17:05Z
dc.date.issued2020
dc.identifier.urihttps://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2498
dc.description.abstractРачуноводство је од пресудног значаја за функционисање сваког предузећа, без обзира на његову величину или правну форму. Рачуноводство пре свега има информативну функцију, како за интерне кориснике, јер представља подршку управљању и доношењу пословних одлука, тако и за екстерне кориснике, јер креира слику коју окружење има о пословању предузећа. Другим речима, постоји и јавни интерес да финансијско извештавање буде веродостојно. Претпоставка квалитетног и потпуног финансијског извештаја су квалификовани представници рачуноводствене професије који адекватно примењују рачуноводствене активности, односно задатке. Задатке рачуноводства можемо поделити на интерне и екстерне. Интерни задаци обухватају документованост и контролу пословања, као омогућавање планирања финансијског и имовинско положаја. Екстерни се односе на давање информација заинтересованим странама и полагање рачуна. Ради упоредивости пословних резултата рачуноводствену праксу потребно је усагласити, односно регулисати тако да се правила која се примењују буду јасна, прецизна и унифицирана. Адекватна регулаторна политика резултира повећаним квалитетом обављања функције рачуноводства и пружања рачуноводствених услуга. Под квалитетом, осим карактеристика услуга, подразумевамо и испуњавање различитих захтева корисника. Такође, избегавају се лоше пословне праксе, малверзације и пореска евазија. Стога је адекватно уређење и спровођење рачуноводственог регулаторног оквира од важности како за само предузеће, тако и за његово окружење, то јест различите добављаче, повериоце, инвеститоре и саму државу као корисника рачуноводствених услуга и информација. Рачуноводствена професија је кроз историју, па и током ХХ века била предмет саморегулације. Веровало се да је ствари најбоље препустити „невидљивој руци тржишта”. Ипак, препуштање регулације искључиво тржишту може довести до информационе асиметрије између клијената и рачуновођа и појаве негативних екстерналија, губитка профита и солвентности. Такође, јавља се проблем негативне селекције, уколико се не спречава улазак неквалификованих пружаоца услуга. Као одговор на последице саморегулације, рачуноводствена професија је почела да се удружује и ствара Етичке кодексе и стандарде професионалне праксе. Поред тога појавила су се и стручна регулаторна тела која су покушала да регулишу последице негативних екстерних ефеката саморегулације, прво кроз доношење општеприхваћених рачуноводствених принципа (енг. Generally Acceptet Accounting Principles-GAAP), а затим кроз доношење низа других докумената.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectRačunovodstvena profesijasr
dc.subjectРачуноводствена професијаsr
dc.subjectRačunovodstvene uslugesr
dc.subjectРачуноводствене услугеsr
dc.subjectOpšteprihvaćeni računovodstveni principisr
dc.subjectОпштеприхваћени рачуноводствени принципиsr
dc.titleRegulisanje računovodstvene profesije : barijere ulasku na tržište računovodstvenih uslugasr
dc.titleРегулисање рачуноводствене професије : баријере уласку на тржиште рачуноводствених услугаsr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage52
dc.citation.spage3
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2498
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу