Međunarodna krivičnopravna saradnja na nivou Evropske Unije

Abstract

Држава као облик владавине оснива се с главним циљем да својим грађанима обезбеди што виши ниво суверенитета како би могла да штити све своје конститутивне елементекао што је државна територија, државна добра и становништво. Државе су, такође, настојале да омогуће слободан проток капитала, робе и људи. Тако је настала идеја јединственог тржишта унутар Европске уније. Од краја 19. века почиње нова ера у међународним односима са стварањем међународних организација које су омогућиле да се државе повезују и остварују разне бенефите. Са друге стране, нова кретања на плану међународних односа омогућиле су и нове тенденције у области криминалитета. Многобројне су ситуације у којима извршиоци кривичних дела поједине радње припремања обављају у једној држави, а кривично дело изврше у другој а криминални плен уживају у трећој држави или да поједине државе користе као земље транзита. У пракси често долази до ситуације у којима извршиоци кривичног дела преласком из једне у другу државу покушавају избећи прогон за учињено кривично дело које им се ставља на терет. Због свих наведених чињеница, борба против криминалитета са елементом иностраности није ставр једне државе већ читаве међународне заједнице јер је бесмислено говорити да се једна држава сама може одупрети оваквим појавама без развијене сарадње са другим државама у тој области. С обзиром да још увек не постоји кодификовани, међународни кривичноправни систем који ће подједнако пружити заштиту свим физичким и правним лицима, државе и мечђународне организације, као субјекти међународног права, принуђени су да такву заштиту остварују кроз сарадњу, путем билатералних и мултилатералних уговора на глобалном нивоу.