Nadzor privatnosti zaposlenih : međunarodni standardi i pravna regulativa

Abstract

С обзиром на велики број људских достигнућа која су постигнута у XXI веку на чијем се усавршавању константно ради као једно међу битнијим треба поменути људска права. Самим проналаском и усавршавањем многобројних различитих видова технологије исто доводи са собом потребу за утврђивањем како нових, тако и за развитком већ постојећих људских права, којима се уређује адекватна правна регулатива за њихову употребу. Како је скоро сваки аспект људског живота уређен одговарајућом правном регулативом тиме долази до поделе на права и обавезе појединца, како у оквиру свог приватног, тако и у оквиру свог пословног живота. Ово представља одраз савременог друштва. Једно од најосетљивијих људских права јесте људско право на приватност превасходно због материје коју оно уређује. Као што је већ поменуто, великим технолошким достигнућима намећу се одговарајућа достигнућа у правном пољу како би се иста могла адекватно користити. Развитком технологије дошло је до, између осталог, олакшаног вида комуницирања између великог броја људи, при чему долази до протока великог броја информација које могу бити различите садржине, различите важности и различитог степена осетљивости. Место на којем се на ово гледа с посебном заинтересованошћу, али и опрезношћу јесте радно окружење, при чему се пре свега мисли на права и обавезе послодавца и запосленог. Није тајна да послодавци врше различите видове надзора својих запослених како би се превасходно осигурали продуктивност, па и законитост рада одговарајућег предузећа, а научно – технолошки развој данашњице је омогућио послодавцима да тај надзор могу да врше из спектра више различитих могућности. Видео надзор, глобални систем за праћење путем сателита (у даљем тексту GPS) затим употреба паметних картица ради омогућавања приступа различитим деловима зграде односно оквира пословног окружења појединцима, надзор над интернет садржајима које посећују послодавчеви запослени као и надзор различитих видова комуникације запослених само су неке од надзорних мера које примењују послодавци. Међутим, независно од тога о којем виду надзора се ради послодавци треба да буду на опрезу да тиме не доведу до угрожавања неког од права запослених, а превасходно не право на приватност као једно од основних људских права.