Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem

Abstract

Развој информационих технологија утицао је и на развој електронске трговине, па се данас све већи број уговора о продаји закључује електронским путем (онлајн). Поставља се питање да ли веб-сајтови на којима долази до закључења уговора о продаји могу бити одговорни према купцу, односно да ли купац своја права може остваривати и према веб-сајту или само према продавцу са којим је закључио уговор. У вези са питањем одговорности веб-сајтова у раду се разматрају три могуће ситуације: прво, неизвршење или неуред- но извршење уговора о продаји; друго, повреда права интелектуалне својине; и треће, одговорност за штету од повреде одређених „по- себних дужности“ које веб-сајтови имају. Поред тога, анализирају се случајеви ослобођења од одговорности веб-сајтова и разматра питање (не)постојања обавезе веб-сајтова да надзиру садржај који се налази на њима. Свако питање сагледано је кроз призму Закона о електронској трговини из 2009. године (уз поређење са одредба- ма Нацрта Закона о електронској трговини из 2006. године) и Ди- рективе ЕУ о електронској трговини из 2000. године. Критички су размотрене одредбе Закона о електронској трговини и степен усклађености са Директивом о електронској трговини и предложе- не измене одређених одредаба Закона како би се српско право ускла- дило са правом Европске уније у овој области.

The development of information technology has affected the development of electronic commerce. Therefore, nowadays the number of electronically concluded sales contracts is increasing. The question that arises is whether the websites on which the sales contracts are concluded may be liable to the buyer, i.e. whether the buyer can exercise his rights against the website or only against the seller with whom he has concluded the sales contract. Regarding the issue of websites’ liability, three possible situations are considered: firstly, failure to perform or improper performance of the sales contract; secondly, infringement of intellectual property rights; and thirdly, liability for damages for non-performance of certain „special obligations“ that websites have. Additionally, the author analyzes the cases of websites’ exemption from liability and the issue of (non)existence of the websites’ general obligation to monitor the content which they transmit or store. Each issue in this paper is examined through the prism of the Serbian Law on Electronic Commerce 2009 (compared to the provisions of the Draft of the Law on Electronic Commerce 2006) and the Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services, in particular electronic commerce, in the Internal Market (Directive on electronic commerce). The provisions of the Law on Electronic Commerce and the degree of its harmonization with the Directive on electronic commerce have been critically reviewed. Consequently, the author proposes some necessary amendments to the certain provisions of the Law on Electronic Commerce in order to harmonize Serbian law with the law of the European Union in this field.