Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost

Abstract

Предмет рада је порески третман расхода у пословању по- реског обвезника у српском систему пореза на додату вредност, који настаје при манипулацији добрима, као последица природних утицаја, технолошких процеса и других разлога. Расход се може јавити у форми кала, растура, квара и лома. Порески обвезник нема обавезу да обрачунава и плаћа ПДВ на настали расход, уколико су испуњени прописани услови, који су у раду детаљно анализирани. Ауторка наводи различите разлоге због којих може да дође до рас- хода (виша сила, истек рока трајања добара и др.). Мишљења је да расход треба да се, када год околности то омогућавају, утврђује непосредно пошто је настао, како би се обезбедила већа транспа- рентност пословања обвезника и смањио простор за евазију ПДВ-а. Она од расхода разграничава ситуације када код пореског обвезника долази до сопствене потрошњеза непословне сврхе, која представља опорезиву трансакцију, јер се изједначава са прометом добара уз накнаду. Анализирају се и други случајеви мањка добара који, под одређеним условима, у Србији не подлежу опорезивању ПДВ-ом.

This paper deals with the treatment of expenditures incurredin doing business of the VAT taxpayer in Serbia, which arise from the manipulation of goods as a consequence of the natural influences, technological processes and other reasons. The expenditure shall appear as ullage, wastage, defect or breakage. The taxpayer has no obligation to calculate and pay the VAT on such expenditure provided that certain conditions are fulfilled.These conditions are in detail analyzed in the paper. The author cites various reasons why the expenditure may occur (force majeure, expiry of the duration of the good, etc.). To her opinion, the expenditure should be determined immediately after i ts occurrence, whenever the circumstances allow to do so. In this way, the transparency of the taxpayer’s business will be greater and the evasion of the VAT shall be minimized. In addition, the paper deals with the so-called own consumption for nonbusiness purposes which is a taxable transaction in the Serbian VAT system, because it is considered as supply of goods with compensation. The shortage of goods which is in certain cases not subject to the Serbian VAT is also analyzed.