Repository of the University of Belgrade Faculty of Law
University of Belgrade - Faculty of Law
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • View Item
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu

Временска димензија подређености запосленог власти послодавцу

Authorized Users Only
2020
Authors
Vuković, Aleksandra
Contributors
Kovačević, Ljubinka
Master Thesis (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Oд самог почетка развоја човечанства рад је представљао важан аспект човековог живота. Да би преживео и опстао у природи и како би обезбедио средства за егзистенцију човек је морао да ради и привређује. Развојем друштва суштина човековог рада и његова садржина се мењала, a рад је постајао све тежи и исцрпнији за раднике. Прве послове људи су обављали због личних потреба, односно како би обезбедили храну за себе и своју породицу, па су у том смислу ловили и сакупљали плодове. Међутим, развојем друштва и привреде долази до појаве занатства, а затим и до индустријализације, када радници почињу да раде на веома тешким пословима и у јако тешким условима. Наиме, у периодима либералног капитализма радници су на тако тешким пословима били принуђени да раде до своје физичке издржљивости, а што је била једина граница послодавчеве власти, односно радно време није било регулисано никаквим прописима, већ је зависило искључиво од воље послодавца. Имајући у виду да су такви услови рада били веома ...тешки и исцрпни за раднике постало је јасно да је неопходно што пре државним прописима уредити однос запосленог и послодавца. Наведено је подразумевало ограничење послодавчеве власти и јачање права радника, а што укључује и ограничење радног времена, све како би се обезбедила заштита пре свега здравља, али и достојанства и безбедности радника на раду. Даљим развојем друштва долази и до реализовања идеје да се јасно и прецизно уреди однос послодавца и запосленог. Најпре, се развија радно право као грана права, док затим долази и до развоја појма радног односа који представља уређени однос послодавца и запосленог у ком запослени ужива одређену правну заштиту и у ком није препуштен искључиво вољи послодавца. У савременим правним системима радни однос је основни, најважнији и уједно најсложенији институт радног права, коме се у теорији и пракси посвећује велика пажња. Запослени по основу радног односа остварује право на рад, а по основу рада остварује право на зараду односно извор материјалне и социјалне сигурности за себе и своју породицу, с тим што је рад запосленог подређен пословним циљевима послодавца и у функцији је остварења тих циљева. Према томе, радни однос је значајан и за послодавца и за запосленог и пошто има посебан друштвени значај уређен је како актима државе тако и аутономним општим актима послодавца.

Keywords:
Podređenost zaposlenog / Подређеност запосленог / Poslodavac / Послодавац / Radni odnos / Радни однос
Source:
2020, 2-72
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2429
Collections
  • Master radovi
Institution/Community
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Vuković, Aleksandra
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2429
AB  - Oд самог почетка развоја човечанства рад је представљао важан аспект човековог живота. Да би преживео и опстао у природи и како би обезбедио средства за егзистенцију човек је морао да ради и привређује. Развојем друштва суштина човековог рада и његова садржина се мењала, a рад је постајао све тежи и исцрпнији за раднике. 
Прве послове људи су обављали због личних потреба, односно како би обезбедили храну за себе и своју породицу, па су у том смислу ловили и сакупљали плодове. Међутим, развојем друштва и привреде долази до појаве занатства, а затим и до индустријализације, када радници почињу да раде на веома тешким пословима и у јако тешким условима. Наиме, у периодима либералног капитализма радници су на тако тешким пословима били принуђени да раде до своје физичке издржљивости, а што је била једина граница послодавчеве власти, односно радно време није било регулисано никаквим прописима, већ је зависило искључиво од воље послодавца.
Имајући у виду да су такви услови рада били веома тешки и исцрпни за раднике постало је јасно да је неопходно што пре државним прописима уредити однос запосленог и послодавца. Наведено је подразумевало ограничење послодавчеве власти и јачање права радника, а што укључује и ограничење радног времена, све како би се обезбедила заштита пре свега здравља, али и достојанства и безбедности радника на раду. 
Даљим развојем друштва долази и до реализовања идеје да се јасно и прецизно уреди однос послодавца и запосленог. Најпре, се развија радно право као грана права, док затим долази и до развоја појма радног односа који представља уређени однос послодавца и запосленог у ком запослени ужива одређену правну заштиту и у ком није препуштен искључиво вољи послодавца. 
У савременим правним системима радни однос је основни, најважнији и уједно најсложенији институт радног права, коме се у теорији и пракси посвећује велика пажња. Запослени по основу радног односа остварује право на рад, а по основу рада остварује право на зараду односно извор материјалне и социјалне сигурности за себе и своју породицу, с тим што је рад запосленог подређен пословним циљевима послодавца  и у функцији је остварења тих циљева. Према томе, радни однос је значајан и за послодавца и за запосленог и пошто има посебан друштвени значај уређен је како актима државе тако и аутономним општим актима послодавца.
T1  - Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu
T1  - Временска димензија подређености запосленог власти послодавцу
EP  - 72
SP  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Vuković, Aleksandra",
year = "2020",
abstract = "Oд самог почетка развоја човечанства рад је представљао важан аспект човековог живота. Да би преживео и опстао у природи и како би обезбедио средства за егзистенцију човек је морао да ради и привређује. Развојем друштва суштина човековог рада и његова садржина се мењала, a рад је постајао све тежи и исцрпнији за раднике. 
Прве послове људи су обављали због личних потреба, односно како би обезбедили храну за себе и своју породицу, па су у том смислу ловили и сакупљали плодове. Међутим, развојем друштва и привреде долази до појаве занатства, а затим и до индустријализације, када радници почињу да раде на веома тешким пословима и у јако тешким условима. Наиме, у периодима либералног капитализма радници су на тако тешким пословима били принуђени да раде до своје физичке издржљивости, а што је била једина граница послодавчеве власти, односно радно време није било регулисано никаквим прописима, већ је зависило искључиво од воље послодавца.
Имајући у виду да су такви услови рада били веома тешки и исцрпни за раднике постало је јасно да је неопходно што пре државним прописима уредити однос запосленог и послодавца. Наведено је подразумевало ограничење послодавчеве власти и јачање права радника, а што укључује и ограничење радног времена, све како би се обезбедила заштита пре свега здравља, али и достојанства и безбедности радника на раду. 
Даљим развојем друштва долази и до реализовања идеје да се јасно и прецизно уреди однос послодавца и запосленог. Најпре, се развија радно право као грана права, док затим долази и до развоја појма радног односа који представља уређени однос послодавца и запосленог у ком запослени ужива одређену правну заштиту и у ком није препуштен искључиво вољи послодавца. 
У савременим правним системима радни однос је основни, најважнији и уједно најсложенији институт радног права, коме се у теорији и пракси посвећује велика пажња. Запослени по основу радног односа остварује право на рад, а по основу рада остварује право на зараду односно извор материјалне и социјалне сигурности за себе и своју породицу, с тим што је рад запосленог подређен пословним циљевима послодавца  и у функцији је остварења тих циљева. Према томе, радни однос је значајан и за послодавца и за запосленог и пошто има посебан друштвени значај уређен је како актима државе тако и аутономним општим актима послодавца.",
title = "Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu, Временска димензија подређености запосленог власти послодавцу",
pages = "72-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429"
}
Vuković, A.. (2020). Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu. , 2-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429
Vuković A. Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu. 2020;:2-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429 .
Vuković, Aleksandra, "Vremenska dimenzija podređenosti zaposlenog vlasti poslodavcu" (2020):2-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2429 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About the RALF Repository | Send Feedback

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceCommunitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About the RALF Repository | Send Feedback

EU_logoOpenAIRERCUB