Repozitorijum Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Srpski (latinica) 
    • Engleski
    • Srpski (ćirilica)
    • Srpski (latinica)
  • Prijava
Pregled zapisa 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Pregled zapisa
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Pregled zapisa
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona

Уставноправни положај председника у Републици Србији и државама региона

Samo za registrovane korisnike
2020
Autori
Višnjić, Dejana
Ostala autorstva
Petrov, Vladan
Master/Magistarski rad (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentu
Apstrakt
Република Србија, као и Црна Гора и Република Хрватска почев од 1974. године по основу донетих уставних аката имале су колективног шефа државе. С почетка последње деценије двадесетог века, односно 1990. године ове државе уместо шефа државе као колективног органа, уводе инокосног (појединачног) шефа државе. Децембра месеца 1990. године, у Републици Србији одржани су општи непосредни избори за председника Републике, када Србија бира првог инокосног председника Републике. Истовремено се исти (или слични) процеси дешавају у свим бившим југословенским републикама (осим БиХ). То је период када се у овим државама, које су предмет обраде овог рада, појављује председник Републике као инокосни орган. Република Српска, која се такође обрађује у овом раду, уставноправно утемељење добија Уставом Републике Српске и Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини („Дејтонским мировним уговором“). Управо као такав, инокосни председник Републике биће тема овог рада, односно његов уставно...правни положај, како у Србији тако и у земљама региона, односно у Републици Српској, Црној Гори и Републици Хрватској. Анализираће се начин избора председника Републике у овим државама, његова овлашћења и одговорности. Урадиће се упоредно-правна анализа положаја председника у овим државама. Како начин избора председника утиче на његова овлашћења, и како су ови елементи, којима се управо и одређује уставноправни положај председника Републике, међусобно зависни. Такође, у кратким цртама биће обрађено и какав је положај председника у односу на систем власти у коме егзистира и правци потенцијалних промена уставног законодавства Србије.

Ključne reči:
Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji / Уставноправни положај председника у Републици Србији / Ustavnopravni položaj predsednika u državama regiona / Уставноправни положај председника у државама региона / Kolektivni šef države / Колективни шеф државе / Inokosni (pojedinačni) šef države / Инокосни (појединачни) шеф државе
Izvor:
2020, 3-39
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2465
Kolekcije
  • Master radovi
Institucija/grupa
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Višnjić, Dejana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2465
AB  - Република Србија, као и Црна Гора и Република Хрватска почев од 1974. године по основу донетих уставних аката имале су колективног шефа државе.  С почетка последње деценије двадесетог века, односно 1990. године ове државе уместо шефа државе као колективног органа, уводе инокосног (појединачног) шефа државе. 
Децембра месеца 1990. године, у  Републици Србији одржани су општи непосредни избори за председника Републике, када Србија бира првог инокосног председника Републике. 
Истовремено се исти (или слични) процеси дешавају у свим бившим југословенским републикама (осим БиХ). То је период када се у овим државама, које су предмет обраде овог рада, појављује председник Републике као инокосни орган. Република Српска, која се такође обрађује у овом раду, уставноправно утемељење добија Уставом Републике Српске и Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини („Дејтонским мировним уговором“).
Управо као такав, инокосни председник Републике биће тема овог рада, односно његов уставноправни положај, како у Србији тако и у земљама региона, односно у Републици Српској, Црној Гори и Републици Хрватској. 
Анализираће се начин избора председника Републике у овим државама, његова овлашћења и одговорности. Урадиће се упоредно-правна анализа положаја председника у овим државама. Како начин избора председника утиче на његова овлашћења, и како су ови елементи, којима се управо и одређује уставноправни положај председника Републике, међусобно зависни. Такође, у кратким цртама биће обрађено и какав је положај председника у односу на систем власти у коме егзистира и правци потенцијалних промена уставног законодавства Србије.
T1  - Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona
T1  - Уставноправни положај председника у Републици Србији и државама региона
EP  - 39
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Višnjić, Dejana",
year = "2020",
abstract = "Република Србија, као и Црна Гора и Република Хрватска почев од 1974. године по основу донетих уставних аката имале су колективног шефа државе.  С почетка последње деценије двадесетог века, односно 1990. године ове државе уместо шефа државе као колективног органа, уводе инокосног (појединачног) шефа државе. 
Децембра месеца 1990. године, у  Републици Србији одржани су општи непосредни избори за председника Републике, када Србија бира првог инокосног председника Републике. 
Истовремено се исти (или слични) процеси дешавају у свим бившим југословенским републикама (осим БиХ). То је период када се у овим државама, које су предмет обраде овог рада, појављује председник Републике као инокосни орган. Република Српска, која се такође обрађује у овом раду, уставноправно утемељење добија Уставом Републике Српске и Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини („Дејтонским мировним уговором“).
Управо као такав, инокосни председник Републике биће тема овог рада, односно његов уставноправни положај, како у Србији тако и у земљама региона, односно у Републици Српској, Црној Гори и Републици Хрватској. 
Анализираће се начин избора председника Републике у овим државама, његова овлашћења и одговорности. Урадиће се упоредно-правна анализа положаја председника у овим државама. Како начин избора председника утиче на његова овлашћења, и како су ови елементи, којима се управо и одређује уставноправни положај председника Републике, међусобно зависни. Такође, у кратким цртама биће обрађено и какав је положај председника у односу на систем власти у коме егзистира и правци потенцијалних промена уставног законодавства Србије.",
title = "Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona, Уставноправни положај председника у Републици Србији и државама региона",
pages = "39-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465"
}
Višnjić, D.. (2020). Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona. , 3-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465
Višnjić D. Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona. 2020;:3-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465 .
Višnjić, Dejana, "Ustavnopravni položaj predsednika u Republici Srbiji i državama regiona" (2020):3-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2465 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu RALF | Pošaljite zapažanja

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Kompletan repozitorijumGrupeAutoriNasloviTemeOva institucijaAutoriNasloviTeme

Statistika

Pregled statistika

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu RALF | Pošaljite zapažanja

EU_logoOpenAIRERCUB