Društvo Naroda : pobude za nastanak, ustrojstvo, praktični značaj, raspuštanje i zaostavština

Abstract

Пре него што је постало то што је било, пре својих успона и падова, Друштво Народа је било само идеја. Многи историчари и правници тврде да се идеја о Друштву родила у глави 28. председника Сједињених Америчких Држава Томаса Вудроа Вилсона што је у неку руку и тачно. Међутим сама идеја о међународној интеграцији и регулацији међусобних односа на међународном нивоу постојала је знатно пре тога. Записане идеје о стварању асоцијације народа налазимо у делима многих старих филозофа попут Русоа, Канта Хегела и других. Света Алијанца која је створена да савлада Наполеона је по идеји њеног створитеља руског Цара Александра I требало да буде „средство које ће да људском роду донесе мир које ће да пружи човечанству недогледна добра.“ Нажалост Света Алијанца је била све осим онога што је требало да буде по идеји њеног створитеља. Друштво Народа рођено је на жаришту рата. Рођено је у колевци рата највећег у историји до тог тренутка. Рођено је да би убудуће спречило нове велике ратове, да би народ даље еволуирао, да би се коначно онај прачовек интегрисао у једну универзалну јединку. Нажалост, као што знамо Друштво Народа у својим настојањима није успело. Подбацило је на више нивоа, али је ипак иза себе оставило доста ствари вредних помена које су допринеле еволуцији и интелектуалном и моралном сазревању људске јединке. На грешкама Друштва Народа училе су и добро научиле Уједињене Нације које су после оног другог великог рата урадиле оно што је Друштво Народа требало да уради. Међутим у тренутку свог настанка Друштво Народа деловало је као револуционаран потез који ће донети благостање и мир свим становницима света, само што ако погледамо из ове перспективе такав став је био превише оптимистичан, неколико битних грешака поготово приликом оснивања и постављања система довеле су до његовог коначног неуспеха.