Istorijski položaj uprave Srbije u kontekstu impelementacije evropskih standarda

Abstract

Током два века уставности у Србији, положај и улога управне вла- сти мењали су се у зависности од историјских, друштвено-политичких и идеолошких прилика, али и у зависности од одговарајућих уставних и законских решења. Организација власти током Првог српског устан- ка није била чврсто постављена, са јасно разграниченим органима и установама. Државни савет, као претеча управне власти, установљен Сретењским уставом од 1835. године, настао је као израз тежње да се ограничи апсолутна власт кнеза. Концентрација овлашћења у рукама Савета током периода Уставобранитеља (1842–1858) довела је до ус- постављања неке врсте ограничене монархије, али не у корист парла- мента, већ у корист олигархијског Државног савета. Временом, Савет губи политички значај и постаје административни суд Србије, кас- није преузет од Краљевине Југославије, и коначно је укинут после Дру- гог светског рата. У периоду социјалистичке Југославије (1945–1992), управа у Србији организована је према моделу скупштинског система јединства власти у којем су извршна и управна власт организационо и функционално подређени делегатској скупштини. У постјугословенским уставима Србије, управа се (1990) организује као посебна функција др- жавне политичке власти, а Уставом од 2006. године све више као депо- литизована професионална јавна служба

During the two centuries of Serbia’s constitutional development, the status and role of the administration changed due to historical, socio/political and ideological circumstances, but also due to particular constitutional and legislative solutions. The organization of government during the Serbian uprising against the Ottoman Empire (1804) was not consolidated with clear division between political institutions. The State Council, as predecessor of the state administration established by the 1835 Constitution, was created out of quest of limiting the absolute power of the prince. The concentration of power in the hands of the Council during the 1842–1858 period resulted in the establishment of a limited monarchy, but not to the benefit of parliament, but rather of the State Council. Eventually, the Council loses its political power, and is transformed into Serbia’s Administrative Court, later taken over by the Kingdom of Yugoslavia, and finally abolished after the Second World War. During socialist Yugoslavia (1942– 1992), the administration in Serbia is set up according to the model of the „assembly system of the unity of powers“, in which the administration was, both organizationally and functionally subordinated to the assembly of delegates. In the post-Yugoslav constitutions of Serbia, the administration was initially is set up (1990) as a particular function of political power, but later (2006) redefined as a politically neutral professional civil service.