Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji
A Contribution to the Research into Phenomenology of Ostracism of Intellectuals in Serbia
2014
Преузимање 🢃
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Осветљавајући прогон интелектуалаца у Србији, аутор је прво ука-
зао на феномен остракизма интелектуалаца који је дубоко укорењен у
српској традицији. На тај остракизам накалемио се бољшевички ан-
тиинтелектуализам који је системски и систематски вршио негирање
правне државе, независне уметности и слободног мишљења. У периоду
од 1945. до краја деведесетих година, у Србији и Југославији је на делу
био политички систем у којем је технологија политичке репресије била
добро осмишљена – комплексна и делотворна. Идејно-политичка осно-
ва те репресије била је ригидна комунистичка идеологија, култ Титове
личности, те деловање партије и друштвених организација. Инстру-
менте политичке репресије чинили су војска и полиција, као инстру-
менти силе и службе државне безбедности. Нормативноправни оквир
политичке репресије оствариван је кривичноправним законодавством и
инструментализацијом правосуђа. Осветљена су четири типа прогона
интелектуалаца: (1) прогон народних непријатеља, (2) с...уђење за деликт
мишљења, (3) забране књига, новина, часописа, позоришних предста-
ва, филмова и ТВ емисија и (4) културно-политички случајеви. Будући
да су узроци, садржина и појавне манифестације поменутих случајева
политичке репресије и прогона интелектуалаца у Србији недовољно
истражени у нашој друштвеној науци, аутор се залаже за критичко
преиспитивање ауторитарних аспеката прошлости српског друштва
и културе и за ново критичко вредновање наше савремене политичке
и културне историје. Он сматра да је остракзам интелектулаца не-
примерен модeрном друштву знања, научно-техничког прогреса, слободе,
демократије и владавине права. Присуство аутономног, критичког ин-
телектуалца у модерном полису кључ је слободе и демократије. Стога
изгон зналаца и расуло интелектуалног хабитуса могу имати кобне по-
следице за судбину нашег народа и државе.
In researching the persecution of intellectuals in Serbia, the author first
stresses the phenomenon of ostracism of intellectuals, which has deep roots in
the Serbian tradition. The above– mentioned ostracism merged nicely with the
Bolshevik anti– intellectualism, which put forth systemic and systematic negation
of the rule of law, independent art and free thinking. Political system
in which the technology of political repression was well– developed, complex
and efficient was in place in Serbia and Yugoslavia from 1945 until the end
of 1990’s. Ideological and political foundations of the repression were the rigid
Communist ideology, the cult of Tito’s personality, and activities of the Communist
party and other associated social organisations. Army and police, as well
as secret services as instruments of force, constituted the basis for repression.
Normative and legalistic framework for the political repression was provided
through the criminal codes and the judiciary that ...was in service of the regime,
lacking independence. The author analyses 4 types of persecution of the intellectuals:
1) Persecution of the „nemies of the people”, 2) Court trials for „delicts of
thought”, 3) Prohibition of books, newspapers, magazines, theatre plays, movies
and TV shows, 4) „political cases” in cultural life. Since the causes, contents and
manifestatitions of the above– mentioned cases of political repression and persecution of the intellectuals in Serbia have not been suffciently researched in social
sciences, the author calls for a critical re-assesment of authoritarian aspects of
Serbian society in the past and a critical re-evaluation of our contemporary political
and cultural history. The author stresses that ostracism of intellectuals
is incompatible with a modern society of knowledge, scientific and technological
progress, liberty, democracy and the rule of law. Presence of autonomous
intellectual who is free to be critical is the key to freedom and democracy in
the modern „polis”. Therefore, the persecution of those with knowledge and disruption
of the intellectual habitat may have fatal consequences for the destiny
of Serbian people and the state.
Кључне речи:
Политичка репресија у Србији / Антиинтелектуализам / Остракизам интелектуалаца / Деликт мишљења / Забрана уметничких и научних дела / Издаја и аутокомпромитација интелектуалацаИзвор:
Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV, 2014, 39-70Издавач:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
- Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Trkulja, Jovica PY - 2014 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1960 AB - Осветљавајући прогон интелектуалаца у Србији, аутор је прво ука- зао на феномен остракизма интелектуалаца који је дубоко укорењен у српској традицији. На тај остракизам накалемио се бољшевички ан- тиинтелектуализам који је системски и систематски вршио негирање правне државе, независне уметности и слободног мишљења. У периоду од 1945. до краја деведесетих година, у Србији и Југославији је на делу био политички систем у којем је технологија политичке репресије била добро осмишљена – комплексна и делотворна. Идејно-политичка осно- ва те репресије била је ригидна комунистичка идеологија, култ Титове личности, те деловање партије и друштвених организација. Инстру- менте политичке репресије чинили су војска и полиција, као инстру- менти силе и службе државне безбедности. Нормативноправни оквир политичке репресије оствариван је кривичноправним законодавством и инструментализацијом правосуђа. Осветљена су четири типа прогона интелектуалаца: (1) прогон народних непријатеља, (2) суђење за деликт мишљења, (3) забране књига, новина, часописа, позоришних предста- ва, филмова и ТВ емисија и (4) културно-политички случајеви. Будући да су узроци, садржина и појавне манифестације поменутих случајева политичке репресије и прогона интелектуалаца у Србији недовољно истражени у нашој друштвеној науци, аутор се залаже за критичко преиспитивање ауторитарних аспеката прошлости српског друштва и културе и за ново критичко вредновање наше савремене политичке и културне историје. Он сматра да је остракзам интелектулаца не- примерен модeрном друштву знања, научно-техничког прогреса, слободе, демократије и владавине права. Присуство аутономног, критичког ин- телектуалца у модерном полису кључ је слободе и демократије. Стога изгон зналаца и расуло интелектуалног хабитуса могу имати кобне по- следице за судбину нашег народа и државе. AB - In researching the persecution of intellectuals in Serbia, the author first stresses the phenomenon of ostracism of intellectuals, which has deep roots in the Serbian tradition. The above– mentioned ostracism merged nicely with the Bolshevik anti– intellectualism, which put forth systemic and systematic negation of the rule of law, independent art and free thinking. Political system in which the technology of political repression was well– developed, complex and efficient was in place in Serbia and Yugoslavia from 1945 until the end of 1990’s. Ideological and political foundations of the repression were the rigid Communist ideology, the cult of Tito’s personality, and activities of the Communist party and other associated social organisations. Army and police, as well as secret services as instruments of force, constituted the basis for repression. Normative and legalistic framework for the political repression was provided through the criminal codes and the judiciary that was in service of the regime, lacking independence. The author analyses 4 types of persecution of the intellectuals: 1) Persecution of the „nemies of the people”, 2) Court trials for „delicts of thought”, 3) Prohibition of books, newspapers, magazines, theatre plays, movies and TV shows, 4) „political cases” in cultural life. Since the causes, contents and manifestatitions of the above– mentioned cases of political repression and persecution of the intellectuals in Serbia have not been suffciently researched in social sciences, the author calls for a critical re-assesment of authoritarian aspects of Serbian society in the past and a critical re-evaluation of our contemporary political and cultural history. The author stresses that ostracism of intellectuals is incompatible with a modern society of knowledge, scientific and technological progress, liberty, democracy and the rule of law. Presence of autonomous intellectual who is free to be critical is the key to freedom and democracy in the modern „polis”. Therefore, the persecution of those with knowledge and disruption of the intellectual habitat may have fatal consequences for the destiny of Serbian people and the state. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV T1 - Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji T1 - A Contribution to the Research into Phenomenology of Ostracism of Intellectuals in Serbia EP - 70 SP - 39 ER -
@inbook{ author = "Trkulja, Jovica", year = "2014", abstract = "Осветљавајући прогон интелектуалаца у Србији, аутор је прво ука- зао на феномен остракизма интелектуалаца који је дубоко укорењен у српској традицији. На тај остракизам накалемио се бољшевички ан- тиинтелектуализам који је системски и систематски вршио негирање правне државе, независне уметности и слободног мишљења. У периоду од 1945. до краја деведесетих година, у Србији и Југославији је на делу био политички систем у којем је технологија политичке репресије била добро осмишљена – комплексна и делотворна. Идејно-политичка осно- ва те репресије била је ригидна комунистичка идеологија, култ Титове личности, те деловање партије и друштвених организација. Инстру- менте политичке репресије чинили су војска и полиција, као инстру- менти силе и службе државне безбедности. Нормативноправни оквир политичке репресије оствариван је кривичноправним законодавством и инструментализацијом правосуђа. Осветљена су четири типа прогона интелектуалаца: (1) прогон народних непријатеља, (2) суђење за деликт мишљења, (3) забране књига, новина, часописа, позоришних предста- ва, филмова и ТВ емисија и (4) културно-политички случајеви. Будући да су узроци, садржина и појавне манифестације поменутих случајева политичке репресије и прогона интелектуалаца у Србији недовољно истражени у нашој друштвеној науци, аутор се залаже за критичко преиспитивање ауторитарних аспеката прошлости српског друштва и културе и за ново критичко вредновање наше савремене политичке и културне историје. Он сматра да је остракзам интелектулаца не- примерен модeрном друштву знања, научно-техничког прогреса, слободе, демократије и владавине права. Присуство аутономног, критичког ин- телектуалца у модерном полису кључ је слободе и демократије. Стога изгон зналаца и расуло интелектуалног хабитуса могу имати кобне по- следице за судбину нашег народа и државе., In researching the persecution of intellectuals in Serbia, the author first stresses the phenomenon of ostracism of intellectuals, which has deep roots in the Serbian tradition. The above– mentioned ostracism merged nicely with the Bolshevik anti– intellectualism, which put forth systemic and systematic negation of the rule of law, independent art and free thinking. Political system in which the technology of political repression was well– developed, complex and efficient was in place in Serbia and Yugoslavia from 1945 until the end of 1990’s. Ideological and political foundations of the repression were the rigid Communist ideology, the cult of Tito’s personality, and activities of the Communist party and other associated social organisations. Army and police, as well as secret services as instruments of force, constituted the basis for repression. Normative and legalistic framework for the political repression was provided through the criminal codes and the judiciary that was in service of the regime, lacking independence. The author analyses 4 types of persecution of the intellectuals: 1) Persecution of the „nemies of the people”, 2) Court trials for „delicts of thought”, 3) Prohibition of books, newspapers, magazines, theatre plays, movies and TV shows, 4) „political cases” in cultural life. Since the causes, contents and manifestatitions of the above– mentioned cases of political repression and persecution of the intellectuals in Serbia have not been suffciently researched in social sciences, the author calls for a critical re-assesment of authoritarian aspects of Serbian society in the past and a critical re-evaluation of our contemporary political and cultural history. The author stresses that ostracism of intellectuals is incompatible with a modern society of knowledge, scientific and technological progress, liberty, democracy and the rule of law. Presence of autonomous intellectual who is free to be critical is the key to freedom and democracy in the modern „polis”. Therefore, the persecution of those with knowledge and disruption of the intellectual habitat may have fatal consequences for the destiny of Serbian people and the state.", publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje", journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV", booktitle = "Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji, A Contribution to the Research into Phenomenology of Ostracism of Intellectuals in Serbia", pages = "70-39" }
Trkulja, J.. (2014). Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 39-70.
Trkulja J. Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV. 2014;:39-70..
Trkulja, Jovica, "Prilog istraživanju fenomenologije ostrakizma intelektualaca u Srbiji" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV (2014):39-70.