Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868
Discussion on Second Chamber in Saint Nicholas’ Day Committee in 1868
2014
Preuzimanje 🢃
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Постављено као кључни проблем уставне реформе, питање горњег
дома било је претресано у првој уставној расправи у Србији у децемб-
ру 1868. године. У раду се анализирају образложења супротстављених
схватања о двојакој улози горњег дома у очувању уставне равнотеже
власти: с једне стране, да буде брана скупштинској свемоћи и да уме-
рава пренагљености и једностраности изабраног дома, те као елемент
стабилности отклања употребу владаочевог вета, а с друге стране, да
организован као надзорна власт, буде јак центар отпорa према влади.
Предлози начина образовања горњег дома (начело изборности са мода-
литетима посредног или корпоративног избора, принцип именовања
са варијантама везаности прописаним својствима или кандидaтским
листама, чланство по положају, трајање мандата) разматрају се са
становишта обезбеђивања заступљености друштвених редова, пред-
стављености образоване мањине и јемстава самосталности. У погледу
овлашћења горњег дома, већина учесника у расправи заложила се з...а пра-
во законодавне иницијативе оба дома и превагу скупштине у случајеви-
ма несагласности, или у солуцији гласања на заједничкој седници, или у
решењу апела на народ. Такође, већина се изјаснила за суделовање горњег
дома у поступку кривичне министарске одговорности и у фази опту-
жења и у фази суђења, док проблем политичке одговорности министара
пред домовима парламента није подробније расправљан. Аутор закљу-
чује да су за Јована Ристића гледишта исказана у Никољском одбору
била упозорење да би горњи дом могао делотворније да контролише и
обуздава владу него скупштина и да је то пресудно утицало да дводом-
ни систем није био усвојен у Намесничком уставу.
Nominated as a key problem of constitutional reform the question of Second
Chamber was discussed in the first constitutional debate in Serbia in December
1868. In this article are analysed expositions of opposite conceptions of twofold role of the Second Chamber aimed at preservation of constitutional balance of
powers: on one side, to be a bulwark against parliamentary omnipotence and
to moderate recklesses and one–sidednesses of the elected chamber, and as an
element of stability to disuse the monarch’s veto; on the other side, organized as
control power to be a strong resistent centre against the government. The propositions
of organizing principles of the Second Chamber (electoral principle with
modalities of indirect or corporative election, principle of appointment with the
variations of binding by prescribed qualities or candidate lists, membership by
position, duration of mandate) are analysed from the standpoint of providing
proper representation of social orders an...d educated minority and guarantees
of individual independence. Concerning the powers of the Second Chamber
the majority of participants in debate stood for the legislative initiative of both
chambers and preponderance of elected chamber in cases of disagreement, or by
voting in the joint session or by appeal to electoral body. The majority also stated
for the participation of the Second Chamber in the procedure of ministerial
criminal responsibility both in phases of accusation and of trial, while the problem
of ministerial political responsibility in bi-cameral system was not fully discussed.
The author concludes that for Jovan Ristić the standpoints expressed in
Saint Nicholas’ Day Committee were warning that the Second Chamber would
more effectively control and restrain government than the elected body alone;
and that was the decisive reason why the bi-cameral system was not adopted in
Regent Constitution of 1869.
Ključne reči:
Уставна расправа / Дводомни систем / Састав горњег дома / Министарска одговорност / Constitutional debate / Bi-cameral system / Composition of the Second Chamber / Ministerial responsibilityIzvor:
Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV, 2014, 87-108Izdavač:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
Finansiranje / projekti:
- Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Institucija/grupa
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Stefanovski, Mirjana PY - 2014 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1962 AB - Постављено као кључни проблем уставне реформе, питање горњег дома било је претресано у првој уставној расправи у Србији у децемб- ру 1868. године. У раду се анализирају образложења супротстављених схватања о двојакој улози горњег дома у очувању уставне равнотеже власти: с једне стране, да буде брана скупштинској свемоћи и да уме- рава пренагљености и једностраности изабраног дома, те као елемент стабилности отклања употребу владаочевог вета, а с друге стране, да организован као надзорна власт, буде јак центар отпорa према влади. Предлози начина образовања горњег дома (начело изборности са мода- литетима посредног или корпоративног избора, принцип именовања са варијантама везаности прописаним својствима или кандидaтским листама, чланство по положају, трајање мандата) разматрају се са становишта обезбеђивања заступљености друштвених редова, пред- стављености образоване мањине и јемстава самосталности. У погледу овлашћења горњег дома, већина учесника у расправи заложила се за пра- во законодавне иницијативе оба дома и превагу скупштине у случајеви- ма несагласности, или у солуцији гласања на заједничкој седници, или у решењу апела на народ. Такође, већина се изјаснила за суделовање горњег дома у поступку кривичне министарске одговорности и у фази опту- жења и у фази суђења, док проблем политичке одговорности министара пред домовима парламента није подробније расправљан. Аутор закљу- чује да су за Јована Ристића гледишта исказана у Никољском одбору била упозорење да би горњи дом могао делотворније да контролише и обуздава владу него скупштина и да је то пресудно утицало да дводом- ни систем није био усвојен у Намесничком уставу. AB - Nominated as a key problem of constitutional reform the question of Second Chamber was discussed in the first constitutional debate in Serbia in December 1868. In this article are analysed expositions of opposite conceptions of twofold role of the Second Chamber aimed at preservation of constitutional balance of powers: on one side, to be a bulwark against parliamentary omnipotence and to moderate recklesses and one–sidednesses of the elected chamber, and as an element of stability to disuse the monarch’s veto; on the other side, organized as control power to be a strong resistent centre against the government. The propositions of organizing principles of the Second Chamber (electoral principle with modalities of indirect or corporative election, principle of appointment with the variations of binding by prescribed qualities or candidate lists, membership by position, duration of mandate) are analysed from the standpoint of providing proper representation of social orders and educated minority and guarantees of individual independence. Concerning the powers of the Second Chamber the majority of participants in debate stood for the legislative initiative of both chambers and preponderance of elected chamber in cases of disagreement, or by voting in the joint session or by appeal to electoral body. The majority also stated for the participation of the Second Chamber in the procedure of ministerial criminal responsibility both in phases of accusation and of trial, while the problem of ministerial political responsibility in bi-cameral system was not fully discussed. The author concludes that for Jovan Ristić the standpoints expressed in Saint Nicholas’ Day Committee were warning that the Second Chamber would more effectively control and restrain government than the elected body alone; and that was the decisive reason why the bi-cameral system was not adopted in Regent Constitution of 1869. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV T1 - Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868 T1 - Discussion on Second Chamber in Saint Nicholas’ Day Committee in 1868 EP - 108 SP - 87 ER -
@inbook{ author = "Stefanovski, Mirjana", year = "2014", abstract = "Постављено као кључни проблем уставне реформе, питање горњег дома било је претресано у првој уставној расправи у Србији у децемб- ру 1868. године. У раду се анализирају образложења супротстављених схватања о двојакој улози горњег дома у очувању уставне равнотеже власти: с једне стране, да буде брана скупштинској свемоћи и да уме- рава пренагљености и једностраности изабраног дома, те као елемент стабилности отклања употребу владаочевог вета, а с друге стране, да организован као надзорна власт, буде јак центар отпорa према влади. Предлози начина образовања горњег дома (начело изборности са мода- литетима посредног или корпоративног избора, принцип именовања са варијантама везаности прописаним својствима или кандидaтским листама, чланство по положају, трајање мандата) разматрају се са становишта обезбеђивања заступљености друштвених редова, пред- стављености образоване мањине и јемстава самосталности. У погледу овлашћења горњег дома, већина учесника у расправи заложила се за пра- во законодавне иницијативе оба дома и превагу скупштине у случајеви- ма несагласности, или у солуцији гласања на заједничкој седници, или у решењу апела на народ. Такође, већина се изјаснила за суделовање горњег дома у поступку кривичне министарске одговорности и у фази опту- жења и у фази суђења, док проблем политичке одговорности министара пред домовима парламента није подробније расправљан. Аутор закљу- чује да су за Јована Ристића гледишта исказана у Никољском одбору била упозорење да би горњи дом могао делотворније да контролише и обуздава владу него скупштина и да је то пресудно утицало да дводом- ни систем није био усвојен у Намесничком уставу., Nominated as a key problem of constitutional reform the question of Second Chamber was discussed in the first constitutional debate in Serbia in December 1868. In this article are analysed expositions of opposite conceptions of twofold role of the Second Chamber aimed at preservation of constitutional balance of powers: on one side, to be a bulwark against parliamentary omnipotence and to moderate recklesses and one–sidednesses of the elected chamber, and as an element of stability to disuse the monarch’s veto; on the other side, organized as control power to be a strong resistent centre against the government. The propositions of organizing principles of the Second Chamber (electoral principle with modalities of indirect or corporative election, principle of appointment with the variations of binding by prescribed qualities or candidate lists, membership by position, duration of mandate) are analysed from the standpoint of providing proper representation of social orders and educated minority and guarantees of individual independence. Concerning the powers of the Second Chamber the majority of participants in debate stood for the legislative initiative of both chambers and preponderance of elected chamber in cases of disagreement, or by voting in the joint session or by appeal to electoral body. The majority also stated for the participation of the Second Chamber in the procedure of ministerial criminal responsibility both in phases of accusation and of trial, while the problem of ministerial political responsibility in bi-cameral system was not fully discussed. The author concludes that for Jovan Ristić the standpoints expressed in Saint Nicholas’ Day Committee were warning that the Second Chamber would more effectively control and restrain government than the elected body alone; and that was the decisive reason why the bi-cameral system was not adopted in Regent Constitution of 1869.", publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje", journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV", booktitle = "Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868, Discussion on Second Chamber in Saint Nicholas’ Day Committee in 1868", pages = "108-87" }
Stefanovski, M.. (2014). Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 87-108.
Stefanovski M. Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV. 2014;:87-108..
Stefanovski, Mirjana, "Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV (2014):87-108.