Postanak Ustava od 1901. godine

Abstract

У раду се разматрају побуде краља Александра Обреновића да октроише нови устав и разлози који су навели страначке вође да прихвате да се уставна промена изврши путем октроисања. Истражује се порекло важнијих уставних одређења и анализирају становишта која су се исказала у преговорима око различитих солуција, нарочито у погледу решења кључних уставних питања: конструкције горњег дома, домашаја прерогатива круне и мере одступања од класичних правила парламентарног режима. За истраживање постанка Устава у раду су коришћене преписка учесника конференције на којој је био разматран уставни пројект и њихова мемоарска казивања. Од особите важности за реконструкцију обликовања уставних решења јесте нацрт устава који су израдили министри Милован Миловановић и Пaвле Маринковић. Занемарен у историографији, тај уставни пројект није до сада био анализиран у правноисторијској литератури.

This article examines the incentives of King Aleksandar to decree (F. octroyer) a new Constitution and the reasons which led the party leaders to accept the constitutional alternation by royal decree. The subject matter is the origin of more important constitutional provisions and the analysis of views expressed during the negotiations concerning different solutions: construction of the Second Chamber, range of royal prerogatives and the measure of aberration from classic parliamentary regime. In this article are used letters of the participants of the conference which considered the constitutional project and their memoirs for the examination of the genesis of the Constitution. The constitutional draft made by ministers Milovan Milovanović and Pavle Marinković is of particular importance for the reconstruction of framing constitutional solutions. This constitutional project was not up to now analyzed in our legal and historical literature.