Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi
Agencies of the European Union and Decision Making : Long Road to Finding the Place within Constitutional Structure
2017
Преузимање 🢃
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Једно од најважнијих питања положаја и улоге агенција Европске
уније представља њихово учешће у доношењу аката Уније, како опш-
тих тако и посебних. Посебан изазов представља чињеница да агенције
нису оснивачким уговорима предвиђене као институције Европске уније,
нити је приликом преговарања Уговора из Лисабона постигнут спора-
зум да се посебним чланом уговора установи правни основ за њихово ос-
нивање иако сам Уговор у већем броју чланова реферира на постојање
агенција и експлицитно предвиђа могућност контроле њихових аката.
У овом поглављу анализирамо доношења аката у Европској унији, деле-
гирање овлашћења Комисији за усвајање дела нелегислативних аката,
као и питањем доношења нелегислативних и појединачних аката од
стране европских агенција и утицаја судске праксе на делегирање аген-
цијама. Иако уговори начелно задржавају монопол Комисије за доношење
нелегислативних аката, увиђа се да су у законодавној пракси развијени
паралелни системи делегације који омогућавају ...све проминентнију улогу
агенција, чиме њихов положај остаје актуелно питање за правну тео-
рију.
One of the central issues of the position of the European Union agencies is
their participation in the adoption of Union acts, both general and individual.
A particular challenge is fact that the agencies are not envisaged as EU institutions
in founding treaties, nor it was decided by Lisbon Treaty to introduce a
specific legal basis the establishment of agencies, even though the Treaty in a
number of articles refers to the existence of agencies and explicitly enables control
of their acts. In this chapter, we analyze the adoption of acts in the European
Union, delegation to the Commission to adopt part of the non-legislative acts,
adoption of general and individual acts by European agencies and the impact
of case law on delegation to the agencies. Although Treaty in principle retain
the monopoly of the Commission for the adoption of non-legislative acts, it is
noticeable that parallel systems of delegation have been developed in legislative
practice, allowing for a more pr...ominent role for the agencies, thus their position
remains a topical issue for legal theory.
Кључне речи:
Доношење одлука / Европска унија, (децентрализоване) агенције / Делегација / Имплементација права ЕУ / Decision making / European Union, (decentralized) agencies / Delegation / Implementation of the EU lawИзвор:
Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII, 2017, 299-318Издавач:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
- Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Milenković, Marko PY - 2017 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2017 AB - Једно од најважнијих питања положаја и улоге агенција Европске уније представља њихово учешће у доношењу аката Уније, како опш- тих тако и посебних. Посебан изазов представља чињеница да агенције нису оснивачким уговорима предвиђене као институције Европске уније, нити је приликом преговарања Уговора из Лисабона постигнут спора- зум да се посебним чланом уговора установи правни основ за њихово ос- нивање иако сам Уговор у већем броју чланова реферира на постојање агенција и експлицитно предвиђа могућност контроле њихових аката. У овом поглављу анализирамо доношења аката у Европској унији, деле- гирање овлашћења Комисији за усвајање дела нелегислативних аката, као и питањем доношења нелегислативних и појединачних аката од стране европских агенција и утицаја судске праксе на делегирање аген- цијама. Иако уговори начелно задржавају монопол Комисије за доношење нелегислативних аката, увиђа се да су у законодавној пракси развијени паралелни системи делегације који омогућавају све проминентнију улогу агенција, чиме њихов положај остаје актуелно питање за правну тео- рију. AB - One of the central issues of the position of the European Union agencies is their participation in the adoption of Union acts, both general and individual. A particular challenge is fact that the agencies are not envisaged as EU institutions in founding treaties, nor it was decided by Lisbon Treaty to introduce a specific legal basis the establishment of agencies, even though the Treaty in a number of articles refers to the existence of agencies and explicitly enables control of their acts. In this chapter, we analyze the adoption of acts in the European Union, delegation to the Commission to adopt part of the non-legislative acts, adoption of general and individual acts by European agencies and the impact of case law on delegation to the agencies. Although Treaty in principle retain the monopoly of the Commission for the adoption of non-legislative acts, it is noticeable that parallel systems of delegation have been developed in legislative practice, allowing for a more prominent role for the agencies, thus their position remains a topical issue for legal theory. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII T1 - Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi T1 - Agencies of the European Union and Decision Making : Long Road to Finding the Place within Constitutional Structure EP - 318 SP - 299 ER -
@inbook{ author = "Milenković, Marko", year = "2017", abstract = "Једно од најважнијих питања положаја и улоге агенција Европске уније представља њихово учешће у доношењу аката Уније, како опш- тих тако и посебних. Посебан изазов представља чињеница да агенције нису оснивачким уговорима предвиђене као институције Европске уније, нити је приликом преговарања Уговора из Лисабона постигнут спора- зум да се посебним чланом уговора установи правни основ за њихово ос- нивање иако сам Уговор у већем броју чланова реферира на постојање агенција и експлицитно предвиђа могућност контроле њихових аката. У овом поглављу анализирамо доношења аката у Европској унији, деле- гирање овлашћења Комисији за усвајање дела нелегислативних аката, као и питањем доношења нелегислативних и појединачних аката од стране европских агенција и утицаја судске праксе на делегирање аген- цијама. Иако уговори начелно задржавају монопол Комисије за доношење нелегислативних аката, увиђа се да су у законодавној пракси развијени паралелни системи делегације који омогућавају све проминентнију улогу агенција, чиме њихов положај остаје актуелно питање за правну тео- рију., One of the central issues of the position of the European Union agencies is their participation in the adoption of Union acts, both general and individual. A particular challenge is fact that the agencies are not envisaged as EU institutions in founding treaties, nor it was decided by Lisbon Treaty to introduce a specific legal basis the establishment of agencies, even though the Treaty in a number of articles refers to the existence of agencies and explicitly enables control of their acts. In this chapter, we analyze the adoption of acts in the European Union, delegation to the Commission to adopt part of the non-legislative acts, adoption of general and individual acts by European agencies and the impact of case law on delegation to the agencies. Although Treaty in principle retain the monopoly of the Commission for the adoption of non-legislative acts, it is noticeable that parallel systems of delegation have been developed in legislative practice, allowing for a more prominent role for the agencies, thus their position remains a topical issue for legal theory.", publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje", journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII", booktitle = "Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi, Agencies of the European Union and Decision Making : Long Road to Finding the Place within Constitutional Structure", pages = "318-299" }
Milenković, M.. (2017). Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 299-318.
Milenković M. Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII. 2017;:299-318..
Milenković, Marko, "Agencije Evropske unije i donošenje odluka : dug put do pronalaženja pozicije u ustavnoj strukturi" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII (2017):299-318.