Poreski tretman dodatnih primanja
Апстракт
U ovom radu se određuje pojam dodatnih primanja, ukazuje se na različite vrste dodatnih primanja, ispituju razlozi i motivi za njihovu isplatu, kako poslodavca, tako i zaposlenog, ukazuje se na probleme sa kojima poreski organi mogu da se suoče u vezi sa isplatom dodatnih primanja, i analiziraju metode za utvrđivanje njihove vrednosti. Dodatna primanja obuhvataju sve pogodnosti, najčešće u naturi, koje poslodavac pruža zaposlenom za obavljanje poslova. Ona čine deo ukupne naknade za rad koju prima zaposleni. Zaposleni je spreman da prihvati da mu se deo zarade, odnosno plate isplaćuje u obliku dodatnih primanja zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana, pogodnosti (npr. obezbeđenje besplatnog parking-mesta u velikom gradu, ishrana u restoranima društvene ishrane i dr), boljeg položaja unutar kompanije (npr. korišćenje automobila sa šoferom) i dr. S druge strane, neki od osnovnih motiva poslodavca su: eventualno niži ukupan trošak rada, veća fleksibilnost u strukturi plata, povećana p...roduktivnost, ispunjavanje očekivanja zaposlenog uspostavljanje posebne veze sa zaposlenima, u smislu pružanja podsticaja zaposlenima da ostanu u kompaniji, itd. Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje vrednosti dodatnih primanja: metoda tržišne vrednosti, metoda poslodavčevih troškova, metoda standardnih vrednosti koje se utvrđuju administrativnim pravilima i metoda vrednosti (preferencija) zaposlenog.
Кључне речи:
zarada / tržišna vrednost / poresko oslobađanje / dodatna primanjaИзвор:
Računovodstvo, 2003, 48, 3-4, 93-102Издавач:
- Računovodstvo d.o.o., Pančevo i Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - JOUR AU - Ilić-Popov, Gordana PY - 2003 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/202 AB - U ovom radu se određuje pojam dodatnih primanja, ukazuje se na različite vrste dodatnih primanja, ispituju razlozi i motivi za njihovu isplatu, kako poslodavca, tako i zaposlenog, ukazuje se na probleme sa kojima poreski organi mogu da se suoče u vezi sa isplatom dodatnih primanja, i analiziraju metode za utvrđivanje njihove vrednosti. Dodatna primanja obuhvataju sve pogodnosti, najčešće u naturi, koje poslodavac pruža zaposlenom za obavljanje poslova. Ona čine deo ukupne naknade za rad koju prima zaposleni. Zaposleni je spreman da prihvati da mu se deo zarade, odnosno plate isplaćuje u obliku dodatnih primanja zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana, pogodnosti (npr. obezbeđenje besplatnog parking-mesta u velikom gradu, ishrana u restoranima društvene ishrane i dr), boljeg položaja unutar kompanije (npr. korišćenje automobila sa šoferom) i dr. S druge strane, neki od osnovnih motiva poslodavca su: eventualno niži ukupan trošak rada, veća fleksibilnost u strukturi plata, povećana produktivnost, ispunjavanje očekivanja zaposlenog uspostavljanje posebne veze sa zaposlenima, u smislu pružanja podsticaja zaposlenima da ostanu u kompaniji, itd. Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje vrednosti dodatnih primanja: metoda tržišne vrednosti, metoda poslodavčevih troškova, metoda standardnih vrednosti koje se utvrđuju administrativnim pravilima i metoda vrednosti (preferencija) zaposlenog. PB - Računovodstvo d.o.o., Pančevo i Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd T2 - Računovodstvo T1 - Poreski tretman dodatnih primanja EP - 102 IS - 3-4 SP - 93 VL - 48 UR - conv_2619 ER -
@article{ author = "Ilić-Popov, Gordana", year = "2003", abstract = "U ovom radu se određuje pojam dodatnih primanja, ukazuje se na različite vrste dodatnih primanja, ispituju razlozi i motivi za njihovu isplatu, kako poslodavca, tako i zaposlenog, ukazuje se na probleme sa kojima poreski organi mogu da se suoče u vezi sa isplatom dodatnih primanja, i analiziraju metode za utvrđivanje njihove vrednosti. Dodatna primanja obuhvataju sve pogodnosti, najčešće u naturi, koje poslodavac pruža zaposlenom za obavljanje poslova. Ona čine deo ukupne naknade za rad koju prima zaposleni. Zaposleni je spreman da prihvati da mu se deo zarade, odnosno plate isplaćuje u obliku dodatnih primanja zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana, pogodnosti (npr. obezbeđenje besplatnog parking-mesta u velikom gradu, ishrana u restoranima društvene ishrane i dr), boljeg položaja unutar kompanije (npr. korišćenje automobila sa šoferom) i dr. S druge strane, neki od osnovnih motiva poslodavca su: eventualno niži ukupan trošak rada, veća fleksibilnost u strukturi plata, povećana produktivnost, ispunjavanje očekivanja zaposlenog uspostavljanje posebne veze sa zaposlenima, u smislu pružanja podsticaja zaposlenima da ostanu u kompaniji, itd. Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje vrednosti dodatnih primanja: metoda tržišne vrednosti, metoda poslodavčevih troškova, metoda standardnih vrednosti koje se utvrđuju administrativnim pravilima i metoda vrednosti (preferencija) zaposlenog.", publisher = "Računovodstvo d.o.o., Pančevo i Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd", journal = "Računovodstvo", title = "Poreski tretman dodatnih primanja", pages = "102-93", number = "3-4", volume = "48", url = "conv_2619" }
Ilić-Popov, G.. (2003). Poreski tretman dodatnih primanja. in Računovodstvo Računovodstvo d.o.o., Pančevo i Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd., 48(3-4), 93-102. conv_2619
Ilić-Popov G. Poreski tretman dodatnih primanja. in Računovodstvo. 2003;48(3-4):93-102. conv_2619 .
Ilić-Popov, Gordana, "Poreski tretman dodatnih primanja" in Računovodstvo, 48, no. 3-4 (2003):93-102, conv_2619 .