Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša

Abstract

Међу изворним вестима о политичкој и уставној повести Србије у доба кнеза Милоша, извештаји угледног француског дипломате Боа ле Конта из 1834. године издвајају се луцидним опажањима и промишљеним оценама о темељном принципу заснивања власти и основним начелима политичке управе. Сведена у крајњем исходишту на базичан однос владарског ауторитета и народног поверења, начела владања имала су свој аутентичан изражај у самониклој установи народне скупштине. Дипломатски извештаји истичу врлину једноставне и складне скуп- штинске радње без стеге и ограничења и вредност решавања општом сагласношћу у тежњи за постизањем слоге. Атрибути склада и слоге у понешто идеализованој слици скупштина објашњавају се истоветношћу осећања и назора у једној средини изразите друштвене хомогености. Уређење народне скупштине, које почива једино на сили устаљених обичаја и снази општег уверења, оцењено је као посве прикладно приликама у земљи. Тај веома повољан суд изражен је и у сугестијама о основама новог уставног уређења. Уставна решења организације и делокруга народног представништва у суштини представљају субли- мирање обичајне праксе, коју је ваљало очувати без излишних новина и олаког експериментисања. Народној скупштини било би остављено да коначно решава о свим пореским теретима и да влада пред њом полаже рачуне о земаљским финансијама. Свођење суделовања скупштине у законодавству на власт прихватања или одбацивања законских предлога умесно је одмерено у складу са скромним знањима народних посланика, који немају довољно спреме да у скупштини стварају за- коне, али су на основу здравог разума и разборитог поимања кадри да просуђују о њиховој оправданости и да ваљаност нових закона оцене по свом познавању и разумевању животних интереса и потреба народа из којег потичу.

Among the authentic records on political and constitutional history in Prince Miloš’s time, reports of the French diplomat from 1834 are exceptional by their lucid observations and deliberate judgments about fundamental axioms concerning power and basic principles of government. Deduced in their final outcome to basic relationship between ruler’s authority and people’s trust, the reigning principles had their genuine expression in authentic institution of People’s Assembly. Diplomatic reports stress the virtue of simple and harmonious assembly’s proceedings without check and limitation and value of solving questions by general consent longing for concord. The attributes of harmony and concord in somehow idealized view of the Assembly are explained by identity of feelings and convictions in a community of expressive social homogeneity. The order of the People’s Assembly, based only on force of settled customs and power of general convictions, was estimated as fully suitable to the circumstances of the country. This very favourable judgment was also expressed in suggestions concerning the foundations of a new constitutional order. Constitutional solutions of organization and powers of people’s representation represent essentially the sublimation of customs and usage, which should be preserved without invented novelties and thoughtless experimentation. The People’s Assembly would be empowered to finally impose all taxes and the government would be responsible to the Assembly concerning finances of the country. The limitation of Assembly’s role to legislature – power to accept or reject bills – was appropriately measured out according to the modest people’s representatives knowledge, which had not sufficient ability to create laws in the Assembly, but due to their adequate common sense and reasonable understanding were able to judge and estimate the justifiability of these laws and to evaluate the validity of new laws according to their own knowledge and understanding of life-interests and needs of the people to which they belong.