| dc.description.abstract | U ovom radu se određuje pojam dodatnih primanja, ukazuje se na različite vrste dodatnih primanja, ispituju razlozi i motivi za njihovu isplatu, kako poslodavca, tako i zaposlenog, ukazuje se na probleme sa kojima poreski organi mogu da se suoče u vezi sa isplatom dodatnih primanja, i analiziraju metode za utvrđivanje njihove vrednosti. Dodatna primanja obuhvataju sve pogodnosti, najčešće u naturi, koje poslodavac pruža zaposlenom za obavljanje poslova. Ona čine deo ukupne naknade za rad koju prima zaposleni. Zaposleni je spreman da prihvati da mu se deo zarade, odnosno plate isplaćuje u obliku dodatnih primanja zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana, pogodnosti (npr. obezbeđenje besplatnog parking-mesta u velikom gradu, ishrana u restoranima društvene ishrane i dr), boljeg položaja unutar kompanije (npr. korišćenje automobila sa šoferom) i dr. S druge strane, neki od osnovnih motiva poslodavca su: eventualno niži ukupan trošak rada, veća fleksibilnost u strukturi plata, povećana produktivnost, ispunjavanje očekivanja zaposlenog uspostavljanje posebne veze sa zaposlenima, u smislu pružanja podsticaja zaposlenima da ostanu u kompaniji, itd. Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje vrednosti dodatnih primanja: metoda tržišne vrednosti, metoda poslodavčevih troškova, metoda standardnih vrednosti koje se utvrđuju administrativnim pravilima i metoda vrednosti (preferencija) zaposlenog. | sr |
