Obrazloženje odluke Ustavnog suda u funkciji obezbeđenja njenog dejstva

Abstract

Сваки поступак вођен пред уставним судом окончава се доношењем одговарајуће одлуке која има обавезујуће дејство. Решавајући уставни спор, уставни суд доноси различите форме аката – одлуке, решења, закључке, којима окончава поједине фазе поступка или одлучује у смислу коначног ре- шавања уставносудског спора. У ширем смислу, под одлуком уставног суда подразумева се сваки акт уставног суда који се доноси током или по окон- чању поступка. У ужем смислу, одлука је само обавезујући акт уставног суда којим се мериторно решавају нормативни уставни спорови и спорови вођени по поднетим уставним жалбама. Како сваки акт уставног суда, било да је у питању одлука, решење или закључак, обавезно садржи увод, изреку и образложење, при чему сваки од тих делова има своје јасно дефи- нисано значење и унапред дефинисану структуру, односно елементе који чине његову садржину, оправдано се поставља питање може ли уставни суд, доношењем својих одлука, понајпре сачињавањем текста образложења које их прати, начинити пропусте који могу имати негативне последице по саму одлуку која је донета. Другим речима, колико се добро сачињеним образложењем, у коме ће бити изнети правни аргументи који су реле- вантни за дато спорно уставноправно питање и неупитни у смислу своје научне и стручне заснованости, подржава само поштовање и извршење донете одлуке. Слабости које се могу уочити у образложењима донетих одлука Уставног суда Републике Србије указују на то да Уставни суд често прибегава неправним аргументима којима правда доношење одлуке упра- во такве садржине да неретко пренебрегава обавезност уставом јасно де- финисаног решења или да препушта законодавцу неоправдано заштићену позицију органа који води законодавну политику, не испитујући, у правој и пуној мери, сагласност те законодавне политике са највише рангираним правом садржаним у важећем Уставу. У раду се закључује да су слабости образложења одлука Уставног суда извор недовољног поштовања не само одлука праћених мањкавим образложењима, већ и самог Уставног суда који би морао бити истинска најелитнија правничка институција у земљи.

Any procedure in front of the constitutional court ends with the adoption of a decision that has a mandatory effect. Through the adjudication of the dispute the constitutional court adopts various formal acts – decisions, orders, conclusions, thus ending particular phases of the procedure, or it decides the dispute in meritum. In the wider sense, the decision of the constitutional court is any act of the constitutional court which is adopted during or after the procedure. In a narrow sense, the decision is only the mandatory act of the constitutional court which decides the normative constitutional dispute and the dispute on the submitted constitutional appeal in meritum. As any act of the constitutional court, whether it is decision, order, or conclusion, always consists of an introduction, disposition and reasoning, where all these parts have their meaning and structure, as their substantive elements, defined in advance, it is justified to ask whether the constitutional court can, in the process of adoption of its decisions, especially in formulating the text of the reasoning, make some omissions which may negatively influence the adopted decision. In other words, how can a well made reasoning, which contains legal arguments relevant for disputed contitutional question and proper in terms of their scientific and professional basis, support the observance and execution of the adopted decision. Visible weaknesses in reasonings of the Constitutional court of the Republic of Serbia indicate that the Constitutional court often cites extralegal arguments to justify the adoption of such a decision, that it often neglects the mandatory provision of the Constitution, or that it leaves to the legislator the improperly protected position of the organ which leads the legislative policy. At the same time, it does not analyse properly and adequately the accordance of that policy with the law of highest rank contained in the Constitution. In the article is concluded that weaknesses of Constitutional court’s reasonings are the source of lack of respect for not only the decisions with flawed reasonings, but for the Constitutional court itself which should be the veritable and elite legal institution of the state.