Vrste i pravni položaj agencija u pravu Evropske unije

Abstract

Током њеног вишедеценијског постојања, продубљивањем интегра- ција у оквиру Европске уније, државе чланице су ЕУ повериле већи број на- длежности, што је, с једне стране, увећало број послова, а с друге стране, створило потребу за кадровским проширењем комунитарне администра- ције. У многим областима је решење пронађено у формирању специјализо- ваних организација ради обављања консултативних, информативних и других послова по угледу на агенције у националним државама. Данас ЕУ у различитим областима свог деловања има преко четрдесет различитих агенција. Приликом преговарања Уговора из Лисабона није постигнут споразум да се специфичним (јединственим) чланом уговора установи правни основ за њихово оснивање, али је њихово функционисање уређе- но многим члановима оснивачких уговора. Анализа постојећих агенција у ЕУ указује на непостојање јединственог модела њиховог устројства и функционисања, већ на хетерогеност решења, и у односу са Европском комисијом и у делокругу послова и временском периоду за који се аген- ције оснивају. У овом раду се анализирају разлози за оснивање агенција ЕУ и нека од најзначајнијих питања положаја и улоге европских агенција, укључујући главне препреке за њихову проминентнију улогу у управљању ЕУ. У раду се констатује да агенције и даље представљају једно од најком- плекснијих питања управљања у Европској унији и да су многа питања њиховог уставног и управног положаја и даље отворена.

During the previous decades with deepening of integration within the European Union, the member states have entrusted the EU wide competences, which, on the one hand, increased the number of jobs, and on the other created the need for personnel expansion of the community administration. In many areas, the solution was found through the establishment of specialized organization to perform consultative, informative and other activities as in many national jurisdictions. Today the European Union has over thirty different agencies working in various areas. Treaty of Lisbon has not envisioned a specific article that would provide a legal basis for agencies’ establishment and functioning, but their work is regulated by a series of different Treaties’ provisions. Analysis of the existing agencies in the EU points to the lack of a single model of their organization and functioning, but rather the heterogeneity of solutions, both in terms of relations with the European Commission and the scope of work and the time period for which they is established. The chapter analyzes the reasons for the establishment of EU agencies, the most challenging questions of the status and role of the European agencies, including the main obstacles for their prominent role in the Union governance. The chapter concludes that the EU agencies continue to be one of the most complex issues of governance in the European Union and that many questions of their constitutional and administrative positions still remain open.