Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša

Abstract

Престоне беседе из времена прве владе кнеза Милоша сјајан су из- вор за упознавање политичких схватања у Србији тога доба. Поникао из народа, кнез Милош је у говорима у скупштини умео да аутентично изрази политичка начела и моралне вредности укорењене у народним представама о власти и општем добру и искаже тежње и идеале свог нараштаја. Како су критике да је приграбио сву власт у земљи и влада тирански постајале учесталије, оправдање самовласне владавине било је важан мотив у кнежевим беседама. Базично оправдање садржано је у указивању на трајну поуку историје, да је неограничена власт и једино могућа и нужна увек када се ради о заснивању државе или о утемељењу новог поретка у обнови оне која је некада пропала. Бивајући и нужна и једино могућа, самовласна владавина своје темељно оправдање има у исправним начелима владања, представљеним метафором очинског старања о добру поданика. То је власт која се заснива на ауторитету, врши као дужност, почива на бризи и преданости, чије је суштинско од- ређење праведност, а највиша сврха опште добро. Оправдање самовла- шћа циљем владавине усредсређено је у ставу да су за постизање поли- тичке самосталности и признање државности у ратном окружењу и у заплетеним дипломатским преговорима неопходни јединство вођства, које ће се одликовати врлинама мудрости да се проникну околности и вештине да се прилике искористе, те остварење слоге кроз потчиња- вање свих заповестима једне власти. Свесно прибегавање бруталном насиљу у гушењу буна и затирању завера оправдава се нуждом, која као захтев опстанка постаје беспоговорни налог свагда када је због унутра- шњег раздора отаџбина доведена на руб пропасти. Као замашне препре- ке ваљанијем организовању управе и судства истичу се непостојање закона и изграђених установа, оскудица у личностима које би имале довољно знања и спреме да стручно руководе земаљским пословима, те особене црте нарави народа, које тек треба уподобити уљуђености и обичајима грађанског живота какве изискује уређење државе према узору устројства просвећених европских земаља.

The speeches from the throne during the first reign of Prince Miloš are excellent source for getting acquainted with political thoughts of that age. Arisen from the people, in his speeches in the Assembly Prince Miloš was able to authentically express political principles and moral values deeply rooted in people’ s conceptions on power and common good, and to utter aspirations and ideals of his generation. As the critics if his seizing upon the whole power in the land and his tyrannical rule had become more frequent, the justification of his autocratic rule was an important motif in his speeches. The basic justification was in emphasis perpetual teaching of history that the limitless power is solely possible and necessity always when the state is founded or the new order is established during recovery of the one which once had fallen to ruins. Being necessary and solely possible, the autocratic rule has its fundamental justification in proper principles of governance presented in the metaphor of paternal care for subjects’ weal. That is the rule founded in authority, practiced as a duty and based on the care and devotion, whose essential determination is justice and common weal is its highest purpose. The justification of autocracy by the rule’s aim is focused in the view, that for the achievement of political independence, and recognition of statehood within war surroundings, and entangled diplomatic negotiations, the unity of leadership framed by virtues of prudence to understand the circumstances and art to make good use of them is necessary, as well as the realization of unity by submission of all commands to unique power. The conscious resorting to brutal violence in order to suppress rebellions and eradicate conspiracies was justified as necessity, which as a claim for subsistence always becomes unquestioned prescription when the internal split of homeland is brought about to the edge of destruction. As the big obstacle to better organization of administration and judiciary are stressed the non-existence of laws and well framed institutions, the lack of persons of sufficient knowledge and ready to professionally manage governmental functions, as well as the specific nature of people, which should only be acquainted with decency and civic life, as are required in state ordered according to the example of enlightened European governments.