Bogišićev uticaj na pravnu leksiku Laze Kostića tokom prevođenja Dernburgovih „Pandekta“

Abstract

Аутор указује на чињеницу да научна јавност још увек није довољно осветлила допринос Лазе Костића на правном пољу. Српски песник је са свега 25 година постао доктор права, пошто је на Краљевском уни- верзитету у Пешти 1866. године успешно одбранио дисертацију на ла- тинском језику. У својим позним годинама приступио је превођењу једног од најзначајнијих уџбеника римског права, славног немачког романисте Хајнриха Дернбурга. То тротомно ремек-дело (Pandekten, 1884–1887) представљало је темељ нововековне европске правне културе. Налог за тај подухват Лаза Костић је добио од Земаљске владе у Загребу. Кос- тићев превод показује са колико инвентивности је он покушавао да створи нову правну терминологију, засновану на народном језику, пре- узимајући тада доминантне идеје немачке историјскоправне школе и следећи учење славног правника Валтазара Богишића. Аутор сматра да је утицај творца црногорског Имовинског законика на правну лексику Лазе Костића свакако неспоран, али да је креативност српског поете на том пољу далеко превазишла постојеће језичке стандарде, па је чак одударала и од језика који је он сам користио. Та новостворена, доне- кле артифицијелна терминологија није ни имала шансу да се провери и докаже у пракси јер је примена тог уџбеника на Свеучилишту у Загребу била забрањена одмах по изласку из штампе (1900). Аутор закључује да је Костићев преводилачки подухват одраз епохе у којој је живео и ње- гове племените жеље да допринесе зближавању јужнословенских народа. Отуда се сврстао у ону плејаду умних глава тога доба, попут Вука, Боги- шића, Јагића, Миклошича, Војновића и других, који су сматрали да Срби и Хрвати говоре јединственим језиком, који треба да буде кохезивно ткиво за њихов „суживот“, а не за раздоре и поделе.

The author points to the fact that the academic community has not yet adequately illuminated the contribution of Laza Kostić in the legal field. At the age of 25, the Serbian poet has become a Ph. D. since he successfully defended his dissertation in Latin in 1866 at the Royal University of Pest. In his late years, he began translating one of the most important textbooks of Roman law of the famous German romanist Heinrich Dernburg. This three-volume masterpiece (Pandekten, 1884–87) was the foundation of the modern European legal culture. Laza Kostić received the task for this venture from the local Croatian government (Zemaljska vlada) in Zagreb. Kostic’s translation shows how much he was trying to create a new legal terminology, based on the vernacular language, taking on the then dominant idea of the German historical school and following the ideas of the famous jurist Valtazar Bogisić. The author believes that the influence of the creator of the Property Code (1888) on the legal vocabulary of Laza Kostić is indisputable, but that the creativity of the Serbian poet in that field far exceeded the existing language standards, and even stood out from the language he himself used. This newly developed, somewhat artificial terminology, had no chance to be checked and proved it in practice, since the use of this textbook at the University of Zagreb was banned immediately after its publishing (1900). The author concludes that Kostic’s undertaking reflects the epoch in which he lived, his noble desire to contribute to the rapprochement of the South Slav peoples. Hence he became one of the great intellectual minds of that time, such as Karadzić, Bogišić, Jagić, Miklošić, Vojnović and others, who considered that the Serbs and Croats were speaking one language, that should became a cohesive tissue for their coexistence rather than for divisions and discord.