Начело законитости у међународном кривичном праву

Abstract

Предмет истраживања овог рада јесте место, а поготово садржина начела законитости у међународном кривич- ном праву. Аутор најпре излаже укратко о начелу законитости уопште, те чини упоредноправни приказ тог начела у континен- тално-европском и англоамеричком правном систему. Потом се прелази на историјску генезу начела законитости у међународном кривичном праву, те се у том смислу посебна пажња посвећује раду међународних војних трибунала у Нирнбергу и Токију, али и аd hoc међународних кривичних трибунала Савета безбедности УН за бившу Југославију и Руанду. Аутор закључује да је начело закони- тости део општег међународног кривичног права, али да је оно у том праву схваћено на преширок начин, као sui generis начело зако- нитости. У том погледу се указује и на покушај да се одредбама Римског статута Међународног кривичног суда и у међународном кривичном праву начело законитости што је више могуће уподоби значењу тог начела у континентално-европском праву. Коначно, у раду је изложен и ауторов став о начелу законитости у контексту непосредне примене међународног кривичног права у унутрашњем кривичноправном амбијенту.

The subject of this paper is the r esearch of the place and substance of the principle of legality within the framework of the International Criminal Law. Firstly, the author briefly shows the main features of the said principle in general and compares its status in Continental and Anglo- American (common law) legal systems. Afterwards, he researches the historical genesis of the principle of legality in the International Criminal Law and especially its place in the practice of International Military Tribunals in Nuremberg and Tokyo and the ad hoc International Criminal Tribunals of the UN Security Council for former Yugoslavia and Rwanda. The author concludes that the principle of legality, more famously expressed through Latin maxim nullum crimen, nulla poena sine lege, exists in the Customary International Law, but in a form that is too extensive, as a principle of legality sui generis. In this regard, it is pointed out that the Rome Statute of the International Criminal Court has made an attempt to bring the meaning of the principle of legality in the International Criminal Law closer to the one it has in the Continental Criminal Law system. However, the Rome Statute is still considered to represent particular International (Criminal) Law and as such its provisions, including the ones concerning the principle of legality, apply only to the member states of the Statute. Finally, the author is putting forward his stance regarding the issue of the direct application of the International Criminal Law in the national legal systems, in the context of the principle of legality.