Контрадикторна примена права Хашког трибунала у односу на војну акцију „Олуја“

Abstract

Оснивање Хашког трибунала као ad hoc међуна- родног кривичног трибунала за кривично гоњење лица одговорних за ратне злочине произишле из грађанског рата на територији некадашње Југославије оставило је трајне последице како на уну- тра шњу организацију Републике Србије тако и на спољне одно се са другим државама Европе, па и света, а нарочито на односе др- жа ва које су некада биле у саставу некадашње Југославије. У овом раду се ближе одређује Република Крајина и српски народ који је до „Олује“ насељавао предео који је назван „Крајина“, те мотиви и ставови тзв. „домобрана“. Узимајући у обзир тежину теме као и опширност самих поступака пред надлежним међународним три- буналом у Хагу, у овом раду ће се анализирати одлука Хашког три- бунала у односу на Анте Готовину, Ивана Чермака и Младена Маркача који су били вође операције „Олуја“, те какав је став за- узео Трибунал, а потом променио кроз одлуку жалбеног већа. По- себно се осврће на контрадикторност двеју одлука и који би мо- тиви били истих, као и који су основи за доношење прво осуђујуће, а затим ослобађајуће пресуде.

The establishment of the Hague Tribunal as an ad hoc international criminal court for the prosecution of persons responsible for war crimes arising from the civil war on the territory of the former Yugoslavia left lasting consequences both on the internal organization of the Republic of Serbia and on external relations with other countries in Europe and the world, especially on the relations between the countries that were once part of the former Yugoslavia. In this paper, the Republic of Krajina and the Serbian people who inhabited the area called Krajina until the “Oluja”, as well as the motives of the Croatian people, the “domobrani”, are defined in more detail. Taking into account the weight of the topic as well as the extensiveness of the proceedings before the Hague Tribunal, this scientific paper will analyze the decisions of the Tribunal in relation to Ante Gotovina, Ivan Čermak and Mladen Markаč, who were the leaders of Operation “Oluja”, and what position the court took, and then changed through the appeals panel. In particular, it looks at the contradiction between the two decisions and what motives would be the same, as well as what are the grounds for the first conviction and then the acquittal.