Историјски корени института командне одговорности у међународном кривичном праву

Abstract

Посматрајући војску и полицију као гвоздене, строго дисциплиноване и устројене секторе, несумњиво се може рећи да су они једни од најкомплекснијих система на којима су почивале и почивају државе али и сви други облици друштвених заједница у историји. Са тим у вези, како би се обезбедило њихово ефикасније деловање неопходно је било успоставити јасан однос између надређе- ног и подређеног или како је то антички војсковођа Клеарх рекао: „Војник треба да се боји свог надређеног више него својих неприја- теља“. Међутим, како је у историји позиција надређеног подразу- мевала неограничено широка овлашћења, а казна најчешће претила само у случају катаклизмичног пораза у рату, постепено се и кроз дуги временски период уводило питање његове одговорности за ко- манде које је издавао. Тако се с почетка 20. века могло први пут јасно уочити да се на мала врата, и у оној мери у којој је до тада међународно право било развијено, уводи инстиут командне одго- ворности. Стичући све већу свест, а пролазећи кроз страхоте два светска рата и суђење одговорнима за избијање истих, на међуна- родном плану јављала се све већа потреба за креирање једног широ- ко прихваћеног, наднационалног кривичног права које би садржало и дефиницију командне одговорности а на основу које би се гонила лица за потенцијално извршена кривична дела.

Observing the army and the police as iron, strictly disciplined and organized sectors, it can undoubtedly be said that they are one of the most complex systems on which states and all other forms of social communities rested in history. In this regard, in order to ensure their more effective action, it was necessary to establish a clear relationship between superior and subordinate, or as the ancient military leader Clearchus said: “A soldier should fear his superior more than his enemies”. However, as in history the position of a superior implied unlimited broad powers and the punishment most often threatened only in the event of a cataclysmic defeat in the war, gradually and over a long period of time the question of his responsibility for the commands he issued was introduced. Thus, from the beginning of the 20th century, it could be clearly seen for the first time that the institution of command responsibility was being introduced through the back door, and to the extent that international law had been developed until then. Gaining more and more awareness, and going through the horrors of two world wars and the trial of those responsible for their outbreak, on the international level there was an increasing need to create a widely accepted, supranational criminal law that would also contain a definition of command responsibility and on the basis of which it would be prosecuted persons for potentially committed criminal acts.