Експропријација у корист приватног интереса

Abstract

Експропријација je ограничење права својине. Истовремено, право својине је једно од основних људских права загарантованих различитим међународним и националним правним актима. Да би експропријација била дозвољена, неопходно је да буде спроведена у складу са одређеним правилима. Једно од тих правила јесте примена експропријације да би се испунио одређени јавни интерес. Да би ограничење права својине било оправдано, неопходно је да постоји јавни интерес. Једна од одредаба одбаченог Предлог закона за измену и допуну Закона о експропријацији Републике Србије било је правило које јавни интерес дефинише на начин који се може разумети као приватни интерес. Овај текст ће бити посвећен управо том одбаченом предлогу и последицама које би таква измена закона имала. Циљ овог рада је да укаже на проблеме које би експропријација у приватном интересу стварала у националном законодавству и зашто је неопходно да се она спроводи заиста само у јавном интересу.

Expropriation is a limitation to property right. At the same time, the right to property represents one of the basic human rights and is guaranteed by different international and national legal acts. In order for expropriation to be allowed and legal, it must be conducted according to certain rules. One of those rules is for it to be applied in order to fulfill a public interest. It is necessary for expropriation to be conducted to fulfill a public interest, so that the limitation of the right to property is justified. Proposal of the Law for change of the Law on Expropriation of the Republic of Serbia that has been rejected, had a rule that defines public interest in a way that it can be understood as private interest. Therefore, this text will dedicate its part to point out the problems that could occur if expropriation in a private interest would be a part of the national legal system and why it is necessary for expropriation to be applied exclusively in a public interest.