Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Pravni fakultet / Faculty of Law University of Belgrade
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Pravni fakultet / Faculty of Law University of Belgrade
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору

Thumbnail
2024
Преузимање 🢃
PDF (338.7Kb)
Аутори
Живковић, Милош
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Масовни спорови против банака због делимичне ништавости уговора о кредиту актуелизовали су у судској пракси питање застарелости захтева за повраћај датог на основу ништавог уговора. Ништавост и делимична ништавост последице су крупних недостатака пуноважности и доводе до тога да се сматра да ништав посао, односно одредба није никада ни постојао. Ништавошћу се санкционише повреда јавног интереса, па на њу може да се позива свако заинтересовано лице, без временског ограничења. Застарелост, пак, представља слабљење права које није било вршено одређено време, и то тако да њеним наступањем дужник стиче перемпторан приговор. Она постоји у превасходном интересу дужника, али у јавном интересу обезбеђивања правне сигурности и друштвеног мира. Реституциони захтев због ништавости уговора по својој природи је захтев из стицања без основа и у српском праву тај захтев застарева у општем року од 10 година од доспелости. Захтев из стицања без основа настаје кад имовина једног лица без ос...нова пређе у имовину другог и доспева одмах. Код ништавих послова, пошто се узима да они нису ни настали, захтев за повраћај датог настаје већ у тренутку давања јер је оно иницијално без основа. Новија судска пракса српских судова, и редовних и привредних, стоји, међутим, на становишту да застарелост почиње да тече тек од правоснажности одлуке којом се утврђује ништавост, а тај став образлаже тиме што сматра да тек утврђивањем ништавости отпада основ за пренос, као и правилом да не постоји рок за истицање ништавости. Иако инспирисан разлозима правичности, тај став судске праксе доктринарно је неприхватљив и очигледно погрешан. Ипак, пошто такав или сличан став постоји и у региону, а представља и захтев евроспког права о заштити потрошача, чини се да постоји потреба да се правила о застарелости, постављена у нашем праву још 1953. године, поново промисле и реформишу.

Mass lawsuits against banks for the partial nullity of credit agreements have spotlighted the issue of prescription (time-barring) of restitution claims from null contracts in recent case law. Nullity and partial nullity are a consequence of grave flaws in respect of validity. Therefore, it is considered that the null contract or contractual clause have never had existed. Nullity sanctions violation of public interests, so every interested person may invoke nullity, without any time limitation. Prescription weakens a right that has not been performed for a certain period, by providing the debtor with a peremptory (permanent) objection. It exists in the prevailing interest of the debtor, but also serves public interests of legal security and social peace. Restitution claim from nullity of contract is in its nature a claim from unjustified enrichment, and in Serbian law it prescribes in general term of 10 years form the day of maturity. Unjustified enrichment claim is created... in the moment when value crosses from the property of one person to the property of another without grounds, and it matures immediately. In case of a null contract, since it is considered that they have never existed, restitution claim is created in the moment of performance, because it was initially without grounds. Recent case law of Serbian courts, general as well as commercial, takes however the position that prescription starts to run only after the decision declaring nullity is final. It justifies that position by considering that only after nullity is declared the ground for performance ceases, as well as by the rule that there is no time limit for invoking nullity. Even though inspired by the reasons of justice and equity, this position of courts cannot be theoretically accepted and appears obviously erroneous. However, given the fact that similar position on this issue is taken by the courts in the region, and that it is sometimes a requirement of European Union law on consumer protection, it appears that there is a need to reassess and rethink the rules on prescription, which were adopted in our law back in 1953, and reform and modernise these rules.

Кључне речи:
Ништавост / Застарелост / Кондикција / Почетак тока застарелости / Nullity / Prescription / Restitution Claim / Beginning of Prescription Period
Извор:
Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације, 2024, 125-144
Издавач:
  • Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
  • Стратешки пројекат Правног факултета Универзитета у Београду под називом Проблеми стварања, тумачења и примене права за 2024. годину

ISBN: 978-86-6132-161-0

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2197
Колекције
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of Belgrade
TY  - CHAP
AU  - Живковић, Милош
PY  - 2024
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2197
AB  - Масовни спорови против банака због делимичне ништавости уговора
о кредиту актуелизовали су у судској пракси питање застарелости захтева
за повраћај датог на основу ништавог уговора. Ништавост и делимична
ништавост последице су крупних недостатака пуноважности
и доводе до тога да се сматра да ништав посао, односно одредба није
никада ни постојао. Ништавошћу се санкционише повреда јавног интереса,
па на њу може да се позива свако заинтересовано лице, без временског
ограничења. Застарелост, пак, представља слабљење права које
није било вршено одређено време, и то тако да њеним наступањем дужник
стиче перемпторан приговор. Она постоји у превасходном интересу
дужника, али у јавном интересу обезбеђивања правне сигурности и
друштвеног мира. Реституциони захтев због ништавости уговора по
својој природи је захтев из стицања без основа и у српском праву тај
захтев застарева у општем року од 10 година од доспелости. Захтев из
стицања без основа настаје кад имовина једног лица без основа пређе у
имовину другог и доспева одмах. Код ништавих послова, пошто се узима
да они нису ни настали, захтев за повраћај датог настаје већ у тренутку
давања јер је оно иницијално без основа. Новија судска пракса српских
судова, и редовних и привредних, стоји, међутим, на становишту да
застарелост почиње да тече тек од правоснажности одлуке којом се
утврђује ништавост, а тај став образлаже тиме што сматра да тек
утврђивањем ништавости отпада основ за пренос, као и правилом да
не постоји рок за истицање ништавости. Иако инспирисан разлозима
правичности, тај став судске праксе доктринарно је неприхватљив и
очигледно погрешан. Ипак, пошто такав или сличан став постоји и у
региону, а представља и захтев евроспког права о заштити потрошача,
чини се да постоји потреба да се правила о застарелости, постављена
у нашем праву још 1953. године, поново промисле и реформишу.
AB  - Mass lawsuits against banks for the partial nullity of credit agreements
have spotlighted the issue of prescription (time-barring) of restitution
claims from null contracts in recent case law. Nullity and partial nullity are a
consequence of grave flaws in respect of validity. Therefore, it is considered
that the null contract or contractual clause have never had existed. Nullity
sanctions violation of public interests, so every interested person may
invoke nullity, without any time limitation. Prescription weakens a right
that has not been performed for a certain period, by providing the debtor
with a peremptory (permanent) objection. It exists in the prevailing interest
of the debtor, but also serves public interests of legal security and social
peace. Restitution claim from nullity of contract is in its nature a claim from
unjustified enrichment, and in Serbian law it prescribes in general term of
10 years form the day of maturity. Unjustified enrichment claim is created
in the moment when value crosses from the property of one person to
the property of another without grounds, and it matures immediately. In
case of a null contract, since it is considered that they have never existed,
restitution claim is created in the moment of performance, because it was
initially without grounds. Recent case law of Serbian courts, general as well
as commercial, takes however the position that prescription starts to run
only after the decision declaring nullity is final. It justifies that position by
considering that only after nullity is declared the ground for performance
ceases, as well as by the rule that there is no time limit for invoking nullity.
Even though inspired by the reasons of justice and equity, this position of
courts cannot be theoretically accepted and appears obviously erroneous.
However, given the fact that similar position on this issue is taken by the
courts in the region, and that it is sometimes a requirement of European
Union law on consumer protection, it appears that there is a need to reassess
and rethink the rules on prescription, which were adopted in our law back
in 1953, and reform and modernise these rules.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације
T1  - Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору
EP  - 144
SP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197
ER  - 
@inbook{
author = "Живковић, Милош",
year = "2024",
abstract = "Масовни спорови против банака због делимичне ништавости уговора
о кредиту актуелизовали су у судској пракси питање застарелости захтева
за повраћај датог на основу ништавог уговора. Ништавост и делимична
ништавост последице су крупних недостатака пуноважности
и доводе до тога да се сматра да ништав посао, односно одредба није
никада ни постојао. Ништавошћу се санкционише повреда јавног интереса,
па на њу може да се позива свако заинтересовано лице, без временског
ограничења. Застарелост, пак, представља слабљење права које
није било вршено одређено време, и то тако да њеним наступањем дужник
стиче перемпторан приговор. Она постоји у превасходном интересу
дужника, али у јавном интересу обезбеђивања правне сигурности и
друштвеног мира. Реституциони захтев због ништавости уговора по
својој природи је захтев из стицања без основа и у српском праву тај
захтев застарева у општем року од 10 година од доспелости. Захтев из
стицања без основа настаје кад имовина једног лица без основа пређе у
имовину другог и доспева одмах. Код ништавих послова, пошто се узима
да они нису ни настали, захтев за повраћај датог настаје већ у тренутку
давања јер је оно иницијално без основа. Новија судска пракса српских
судова, и редовних и привредних, стоји, међутим, на становишту да
застарелост почиње да тече тек од правоснажности одлуке којом се
утврђује ништавост, а тај став образлаже тиме што сматра да тек
утврђивањем ништавости отпада основ за пренос, као и правилом да
не постоји рок за истицање ништавости. Иако инспирисан разлозима
правичности, тај став судске праксе доктринарно је неприхватљив и
очигледно погрешан. Ипак, пошто такав или сличан став постоји и у
региону, а представља и захтев евроспког права о заштити потрошача,
чини се да постоји потреба да се правила о застарелости, постављена
у нашем праву још 1953. године, поново промисле и реформишу., Mass lawsuits against banks for the partial nullity of credit agreements
have spotlighted the issue of prescription (time-barring) of restitution
claims from null contracts in recent case law. Nullity and partial nullity are a
consequence of grave flaws in respect of validity. Therefore, it is considered
that the null contract or contractual clause have never had existed. Nullity
sanctions violation of public interests, so every interested person may
invoke nullity, without any time limitation. Prescription weakens a right
that has not been performed for a certain period, by providing the debtor
with a peremptory (permanent) objection. It exists in the prevailing interest
of the debtor, but also serves public interests of legal security and social
peace. Restitution claim from nullity of contract is in its nature a claim from
unjustified enrichment, and in Serbian law it prescribes in general term of
10 years form the day of maturity. Unjustified enrichment claim is created
in the moment when value crosses from the property of one person to
the property of another without grounds, and it matures immediately. In
case of a null contract, since it is considered that they have never existed,
restitution claim is created in the moment of performance, because it was
initially without grounds. Recent case law of Serbian courts, general as well
as commercial, takes however the position that prescription starts to run
only after the decision declaring nullity is final. It justifies that position by
considering that only after nullity is declared the ground for performance
ceases, as well as by the rule that there is no time limit for invoking nullity.
Even though inspired by the reasons of justice and equity, this position of
courts cannot be theoretically accepted and appears obviously erroneous.
However, given the fact that similar position on this issue is taken by the
courts in the region, and that it is sometimes a requirement of European
Union law on consumer protection, it appears that there is a need to reassess
and rethink the rules on prescription, which were adopted in our law back
in 1953, and reform and modernise these rules.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације",
booktitle = "Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору",
pages = "144-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197"
}
Живковић, М.. (2024). Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору. in Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197
Живковић М. Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору. in Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације. 2024;:125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197 .
Живковић, Милош, "Анализа судске праксе у вези са застарелошћу захтева за повраћај датог по ништавом уговору" in Грађанско право у покрету – трансформација пре кодификације (2024):125-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2197 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB