Novi žigovni propisi Evropske unije: nekoliko smernica domaćem zakonodavcu

Abstract

Крајем 2015. године усвојени су нови жиговни прописи Европ- ске уније, чиме је окончан вишегодишњи процес свеобухватне рефор- ме која је обухватила како правила о стицању, важењу и престан- ку жига Европске уније, тако и одредбе којима се хармонизују на- ционална права жига држава чланица Уније. Предмет овог чланка није подробна анализа свих одредаба новоусвојених прописа ЕУ. Рад је, уместо тога, ограничен на анализу само оних питања која, по мишљењу аутора, својим значајем заслужују да најпре буду пред- мет интересовања стручне и научне јавности. Анализиране су новоусвојене одредбе којима се олакшава регистрација нетрадицио- налних ознака, затим правила у вези са робом у транзиту и, најзад, одредбе којима се омогућава да се у већој мери него до сада уваже ин- тереси слободе уметничког изражавања. Оно што додатно повезује ове теме јесте чињеница да су све три биле предмет регулисања и Уредбе о жигу ЕУ и Директиве о хармонизацији националног пра- ва жига држава чланца ЕУ. Након анализе новоусвојених правила Уније као и разлога за њихово усвајање, аутор испитује усклађеност домаћих прописа о заштити ознака са релевантним прописима ЕУ.

At the end of 2015, the European Union adopted its “Trademark Reform Package” which marked the conclusion of a comprehensive reform of EU trademark rules initiated in 2009. The reform comprised the adoption of the EU Trademark Regulation and the EU Trademark Directive; therefore, the legislative intervention referred to the acquisition, validity and termination of both – EU trademark rights and national trademark rights. The present paper shall not analyse all the amended rules in detail. Instead, the author chose three significant elements of the trademark reform which are assessed thoroughly – abrogation of requirement for graphical representation of trademarks, new rules relating to the goods in transit, and new reference to the freedom of expression in the preamble of the Directive and Regulation. Following the analysis of the three aspects of EU Trademark Law Reform, the author assessed the degree of harmonization of sources of trademark law in Serbia with that of the EU.