„Uvoz“ usluga u srpskom sistemu poreza na dobit

Abstract

Ауторка се у овом раду бави, у домену пореза на добит прав- них лица, пореским третманом прихода по основу накнада за пру- жене услуге, посебно анализирајући три типа ситуација: (а) пружа- лац услуге је резидент земље са којом Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања и резидентном примаоцу је доставио потврду о резидентности и доказ да је стварни власник прихода, (б) пружалац услуге је резидент земље са којом Србија нема закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, или, пак, уговор постоји, али он није доставио потврду о резидентности или доказ да је стварни власник прихода, и (в) пружалац услуге је резидент јурисдикције са преференцијалним пореским системом. У раду се указује на одређене дилеме због недовољно прецизних закон- ских формулација. Посебно је указано на постојећу правну празнину у погледу одређивања места где је услуга пружена, односно где се она користи, тј. да ли је то територија Републике Србије или друга земља, јер од тога зависи да ли ће накнада исплаћена нерезидентном пружаоцу услуга бити подвргнута порезу по одбитку или не. Таква недореченост законодавца доводи до правне несигурности, јер поре- ски органи могу да на различите начине третирају исте или сличне врсте услуга, док домаћи исплатиоци сносе ризик сопствене процене да ли у конкретном случају треба да обрачунају и плате порез по одбитку. Стога је препорука ауторке да се та питања нормативно ближе уреде, а прелазно решење види у одговарајућим мишљењима Министарства финансија.

In this paper the author deals, in the field of corporate profits tax, with the tax treatment of the income from the fees for rendering services, especially by analyzing a three types of situations: (a) the service provider is a resident of a country with which Serbia has concluded an agreement on avoidance of double taxation and he submitted a certificate of residence, as well as a proof that he is a beneficial owner of such income, (b) the service provider is a resident of a country with which Serbia has not signed an agreement on avoidance of double taxation, or there is a contract, but he has not submitted a certificate of residency or a proof that he is a beneficial owner, and (c) the service provider is a resident of the jurisdiction with the preferential tax system. The author points out certain dilemmas that are raised because of the lack of precise legal formulations. In particular, it is pointed to the existing legal gap in terms of determining the place where the service is provided or where it is used (i.e., the territory of the Republic of Serbia or other country). This determines whether the compensation paid out to the non-resident legal entity will be subject to the withholding tax or not. Such vagueness of the legislator leads to a legal uncertainty, since the tax authorities can treat the same or similar types of services differently, while the domestic payers bear the risk if they should calculate and pay the withholding tax in a particular case. Therefore, the author recommends that these issues should be regulated by the by-laws, while the relevant opinions of the Ministry of Finance could serve as a temporary solution.