O procesnom položaju novog vlasnika (hipotekovane) nepokretnosti u izvršnom postupku

Abstract

Усвајајући Закон о хипотеци (2005), српски законодавац је као један од основних правнополитичких циљева пред себе поставио убла- жавање негативних ефеката начела официјелности у намирењу обез- беђеног потраживања. Повериоцу и дужнику је дата могућност да сачине уговор о хипотеци, односно једнострану заложну изјаву дуж- ника у форми извршне исправе, у прво време пред судом, а касније, од почетка пуне примене Закона о јавном бележништу (2014) и пред јавним бележником. Таквим законодавним приступом који промовише вансудски поступак намирења обезбеђених потраживања, наплата потраживања је значајно убрзана. Међутим, као и друге „правне но- вотарије“ засноване на потребама тржишта и ова је поред значај- них предности донела и мноштво недоумица у њеној примени. Усвајање Закона о извршењу и обезбеђењу (2011) је само „до- лило уље на ватру“ правној несигурности. У овом Закону, уговор о хипотеци и заложна изјава су наведени на листи извршних исправа, без назнаке да ли су ово извршне исправе у односу на предмет хи- потеке или се ради о извршним исправама на основу којих се може покренути извршни поступак у односу на целокупну имовину хи- потекарног дужника? Ово дилема не би у толикој мери заокупила пажњу правничке јавности да у пословној пракси није тако честа ситуација када реални (хипотекарни) дужник није уједно и корисник кредита (лични дужник). Поставља се дакле питање кога у таквој ситуацији назначити као извршног дужника: онога који је наведен као дужник у извршној исправи, водећи рачуна о начелу формалног легалитета или онога који је књижни власник непокретности пред- мета уновчења. Нови Закон о извршењу и обезбеђењу (2015) „улази у коштац“ са поменутом дилемом. Према актуелној норми, као из- вршни дужник у предлогу за извршење назначава се давалац залож- не изјаве. У Закону је прописана дужност новог власника неокрет- ности да трпи намирење, али и његово право да му се достављају сви акти у поступку. Међутим, нормотворац не наглашава која то правна средстава, нови власник непокретности може употребити како би иницирао контролу законитости достављених му аката. Све напред описано, отвара питање процесног положаја новог влас- ника (хипотековане) непокретности у извршном поступку, да ли је он странка, треће лице или учесник у поступку? Аутор, у овом раду, сагледава различите приступе претходно исказаној дилеми указујући на нужност законодавне реформе, али и обавезу јуриспруденције да у таквој правној ситуацији суди у складу са Уставом и ратификованим међународним конвенцијама.

The author in this paper focuses on the legal situation in which one party (real debtor) encumbers his real estate to secure monetary debt of second party (personal debtor, srb. hipoteka za tuđi dug). In practice, this legal effect is most often achieved through the security purpose agreement or declaration of will with an enforcement clause obligatorily signed in front of a notary public. According to Serbian Law on enforcement and securing of claims, execution creditor who filed enforcement petition based on that kind of (voluntarily) execution title has to indicate as the execution debtor initial real estate owner irrespective of the fact that the encumbered property has been alienated. Such a legislative approach raises at least two kinds of questions: one, about legal position of new owner of encumbered real estate and second, about legal remedies that are available to the new owner in the enforcement procedure. This dilemma can be resolved in a different way, firstly, concluding that the new owner is an executive debtor, or secondly, claiming that a new owner is third party in the enforcement procedure. However, widely accepted standpoint in legal theory, that the new owner is participant in the execution procedure entitled only to request removing of procedural irregularities. The author believes that this non-suspensive legal remedy is not effective enough to protect subsequent owner property interest. To the author’s opinion, this is more than enough for urgent alternation of the Law. Meanwhile, waiting for the new Law, courts and enforcement agents should take into account property interest of subsequent owner as well as his fundamental rights to a fair trial and effective remedy granted by the Serbian Constitution (art. 32 and 36) and ECHR (art. 6 and 13).