Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju

Abstract

У д омаћој арбитражној пракси странке мање вичне арби- траж ном решавању спорова често покушавају да институт ак- торске кауције аналогно примене према страним тужиоцима који започињу арбитражни поступак са седиштем у Србији. Рад раз- матра погрешност таквог присуства, полазећи од сасвим друга- чијих циљева и претпоставки којима се руководе институти ак- торске кауције у српском праву и међународној пракси. Рад анали- зира изузетност института полагања обезбеђења трошкова у ме- ђународном контексту и неке од главних разлога за које се сматра да оправдавају одређивање кауције.

Serbian arbitral practice often features parties who are not familiar with the particuliarties of arbitration. Occassionally, they invoke cautio iudicatum solvi against foreign claimants and argue for analogous application of this litigation mechanism in the context of arbitration having seat in Serbia. This paper analyzes the fallacy of such approach, and first maps out the completely different considerations and hypotheses which warrant security for costs in arbitration in international practice and cautio iudicatum solvi under present Serbian legislation. Furthermore, the paper signes out the exceptional character of the circumstances which lead to ordering of the security for costs in arbitration and the currently prevailing criteria for ordering it in relevant practice.