O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“

Abstract

Једно од средстава извршења ради намирења новчаног потра- живања у нашем правном систему је упис решења о извршењу у јавне књиге, утврђење вредности непокретности, продаја непокретности и наплата повериоца из средстава остварених таквом продајом. Пада у очи да ово средство извршења подразумева неколико радњи, те да је за његово правилно разумевање неоходно разлучити при- роду ових радњи и међусобне односе. Према Закону о извршењу и обезбеђењу (2011) поставило се питање може ли извршни посту- пак бити настављен све док упис забележбе решења о извршењу у управном поступку пред органом који води јавну евиденцију не- покретности не буде коначно, односно да ли забележба решења у јавним књигама представља обавезну извршну радњу или је за пу- блицитет поступка извршења довољно да је захтев за упис забе- лежбе предат надлежном органу? Закон о извршењу и обезбеђењу (2015) је покушао да отклони ово дилему наизглед револуционарним нормативним решењем по коме постоји дужност органа који води катастар непокретности да упише забележбу решења о извршењу у року од 72 часа од пријема захтева за упис. Ову дужност ефикас- ног поступања органа који води јавну књигу прати и одговарајућа правна фикција која је нека врста последице „ћутања катастра“. Ако упис забележбе решења не буде извршен у року од 72 часа од пријема захтева за упис истеком овог рока сматраће се да је забе- лежба уписана. Извршни поверилац уписом забележбе решења сти- че право на намирење које подразумева право следовања (потенцијал намирења потраживања из вредности непокретности на коју се забележба односи без обзира на промену њеног власника), право првенства (потенцијал намирења из вредности непокретности на који се забележба односи пре поверилаца чије решење о извршењу је касније забележено) и разлучно право које по закону о стечају под- разумева права повериоца на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине, односно наплату потраживања из имовине на којој су стекли то право. Од тренутка уписа забележ- бе решења о извршењу наступа и забрана уписа својине или другог стварног права на основу власниковог посла располагања, као и за- брана вођења посебног извршног поступка ради намирења неког дру- гог потраживања на истој непокретности. Укратко, упис забележ- бе решења о извршењу у многоме преображава правну позицију из- вршног повериоца. По свему судећи, забележбом извршења извршни поверилац из групе обичних необезбеђених поверилаца прелази у категорију обезбеђених поверилаца. Ако је упис забележбе извршења од нарочите важности за извршног повериоца и дужника, али и за потецијалне прибавиоце непокретности предмета извршења, као и повериоце који су касније покренули извршни поступак у односу на такву непокретност, онда је поуздано утврђење тренутка так- вог уписа пресудно за очување принципа правне сигурности. Важ- но је дакле да се овај моменат у времену може установити ван сваке сумње. У овом раду, из различитих углова правнотеоријског и практичног, аутор истражује управо тренутак уписа забележ- бе и њен ранг наспрам других уписа, остављајући правне последице таквог уписа за тренутак по страни, за неко касније продубљено разматрање. Оно што аутора у научном смислу нарочито запосе- да је посезање законодавца за фикцијом уписа, која као и у другим случајевима у праву, када се нешто што није узима да јесте, нарочи- то ако се тиме одступа од начела prior tempore potior iure заслужује посебну пажњу.

According to the Law on enforcement and securing of claims (2015), the authority that keeps the real estate cadastre is obliged to register a writ of execution within 72 hours of receipt of the application for writ of execution entry, otherwise it is considered that the entry was recorded at the expiration of 72 hours from the receipt of the application for registration. Introduction of the legal fiction on writ of execution entry has faced legal theory and judicial practice with several legal dilemmas. Whether the recording of writ of execution in public real estate cadastre is only optional or imperative action in execution procedure? Whether the inefficiency of the administrative authority restrain enforcement agent in handling execution procedure mainly found on the efficiency principle? Is the efficiency of the execution procedure ultimately possible without an efficient administrative body of the cadastre? After a productive discussion, the author came out with the few conclusions, in his understanding useful for the future legislation changes. In terms of register entries, the legislator should not make the difference between a hypothec creditor who has opted for out-of-court enforcement and an execution creditor who demanded judicial execution. In essence both procedures are based on the same notarized legal instruments with the power of an executive title: agreement on hypothec or unilateral hypothec statement and therefore those similar legal situations have to be regulated in a similar way. There is no objective and reasonable justification to regulate in different legislative body a public sale entry in real estate register in out-of-court enforcement, on one side and the writ of execution entry in real estate register in the case when the executive title is an agreement on hypothec or unilateral hypothec statement, on the other side. Generally speaking, the regulation of comparable legal institutes in one “framework” law, allows better systematic interpretation of norms, as well as potential gaps filling with an appropriate legal analogy. The author emphasizes that, as soon as possible, legislator have to remove foreign body from our enforcement law, the legal fiction on writ of execution entry based on those executive titles about which third parties may not have previously been informed from the real estate register. Furthermore, he is deeply convinced that in legal systems aiming to be characterized as reasonably structured, such a huge amount of legal uncertainty is totally unacceptable. In this legal context, the principle of proportionality in the protection of legitimate interests of execution creditor, execution debtor, third party and participants in the execution procedure, prevails over the principle of effectiveness that is otherwise the governing principle in execution procedure.