Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije

Abstract

тичком и културном нивоу утицало је на правничку професију и тржиште рада правника у данашњем времену. Промењен струк- турни положај, начин рада и регрутовање будућих правника намеће питање каква је савремена друштвена улога припадника ове професије? Процеси економске глобализације оличени у неолибералној идеологији, у нај већем делу света, као и у Србији, доводе у питање монопол над стручном експертизом, као једном од основних компо- ненти правничке професије. Либерализација образовног тржишта кроз отварање све већег броја правних факултета који су једни другима конкуренти на тржишту рада, резултирало је порастом броја правника. Ова промена оријентације високог образовања ка стицању профита третира знање као робу и образовање зарад са- мог образовања ставља на друго место. Трансформацију правничког образовања, трку за профитом и последице угрожавања универ- зитета као институција одговорних за образовање будућих прав- ника, показаћемо на примеру Србије. Иако заостаје за светским трендовима, у смислу да Србију карактерише капитализам који још није формиран и специфична контексту прилагођена форма неоли- берализма, већ сада се могу уочити последице са којима се увелико суочавају развијене земље света. Отварамо питање како ове промене у образовању правника утичу на правничку професију и правну етику и да ли ће то довести до реорганизације професије као такве или депрофесионализације? Заступамо оптимистичан став да ће професија увек опстајати, али у различитим формама прилагођеним времену у коме живимо.

Increasing international dependence and linking in economic, political and cultural sense has affected the legal profession and the labour market of lawyers nowadays. The changed structural position, mode of work and recruitment of future lawyers brings up the question of the contemporary social role of the members of this profession. The processes of economic globalization embodied in neoliberal ideology, in most parts of the world, as well as in Serbia, calls into question the monopoly of professional expertise, as one of the basic components of the legal profession. Liberalization of the education market through the opening of more law faculties that are competitors in the labour market, has resulted in an increased number of lawyers. Changed orientation of a higher education to the profits, treats knowledge as a commodity and importance of education as it itself, places on the second place. Transformation of the legal education, a race for profit and the consequences of endangering universities as institutions responsible for the education of future lawyers will be shown on the example of Serbia. Although lagging behind world trends, in the sense that capitalism in Serbia is not yet formed and that has a specific, context-shaped neoliberalism it is possible to notice the consequences that the developed countries of the world face greatly. The question is raised – how these changes in the education of lawyers will affect the legal profession and the legal ethics and will it lead to the reorganization of the profession as such or deprofessionalization? We represent an optimistic stand point of view that the profession will always survive, but in different forms adjusted time in which we live.