Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti

Abstract

Усклађивање са Директивом о реструктурирању и несолвент- ности намеће потребу за првом свеобухватном реформом стечајног оквира у Републици Србији након 2010. године. Неопходне измене ће обухватати увођење неколико нових института попут наметања плана несагласној класи, значајну промену улоге стечајних судија и обавезу уређења стечаја предузетника и поступка ослобођења од дуга. С обзиром да је реч о директиви минималне хармонизације, државе чланице (и Србија) имају бројне могућности да приликом транспозиције прилагоде захтеве који су наметнути директивом. Ефекте директиве тешко је предвидети. У раду разматрамо диле- ме и критике, могуће последице и потенцијална решења којима би се српски стечајни оквир (оквир за превентивно реструктурирање) ускладио са новом Директивом.

The Directive on restructuring and insolvency requires the implementation of the first comprehensive reform of the Serbian insolvency framework since 2010. Required changes will include the introduction of cross-class cramdown of dissenting classes, a fundamental shift of the role of bankruptcy judges and the introduction of entrepreneurs’ insolvency and debt discharge proceedings. As a minimum harmonization directive, it provides the Member States (and Serbia) with numerous options to exceed the requirements when transposing Directives into national law. The effects of the Directive’s implementation are difficult to foresee. In this article, we review the recent academic debate and examine possible consequences and potential solutions in the context of Serbian insolvency and preventive restructuring framework.