Sporazumno finansijsko restrukturiranje sa posebnim osvrtom na praktična iskustva u Republici Srbiji

Abstract

Споразумно финансијско реструктурирање се, најједноставније речено, може дефинисати као поступак који се одвија изван оквира судског поступка и који се у основи своди на поновно уређивање дужничко-поверилачких односа између привредног субјекта који се налази у финансијским тешкоћама и његових поверилаца. Овај правни институт настао је у намери да се обезбеди један додатни, ефикасан инструмент који би се користио за реструктурирање дугова, а све са циљем да се привредни субјект ослободи финансијских тешкоћа у којима се нашао и да му се на тај начин омогући наставак стабилног пословања. Правни систем Републике Србије познаје и формални, судски поступак реструктурирања дугова који се спроводи у складу са правилима прописаним Законом о стечају. Имајући у виду да судски поступак реорганизације има мноштво недостатака, те да исти може да резултује покретањем стечајног поступка, који је најчешће асоцијација на престанак привредних друштава и на немогућност намирења потраживања поверилаца, постојала је потреба да се уведе нови институт коме ће повериоци, односно дужници радије прибегавати. Приликом увођења једног таквог института требало је одржати равнотежу између интереса поверилаца за намирењем њиховог потраживања, са једне стране, и намере дужника - инсолвентног привредног субјекта да одржи своје пословање, са друге стране. У теорији се наводи и да споразумно финансијско реструктурирање представља најновији санациони облик који познаје наш правни систем, а да је за све санационе облике заједничко, са једне стране, чињеница да се они користе као инструмент опоравка, финансијске и привредне консолидације привредних субјеката, а са друге стране, да се поводом сваког од ових облика успоставља један посебан тродимензионални однос у коме учествују дужник, повериоци и одговарајући орган.