Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Ustavni sud BiH

Уставни суд БиХ

Само за регистроване кориснике
2019
Аутори
Šukalo, Marko
Остала ауторства
Petrov, Vladan
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Постојање уређене правне државе условљено је постојањем многих правних механизама који се морају организовати како би држава функционисала. Један од дијелова темеља правне државе јесте уставни суд. Да би једна држава била правно сигурна и уређена, неопходно је да постоји контрола уставности и законитости и усклађености свих аката свих органа власти са извориштем правног система, са уставом државе. Први видови контроле уставности настали су у федералним државама, и то у Сједињеним Америчким Државама и у Аустрији. У САД не постоји један државни орган који се само и искључиво бави контролом уставности и законитости, већ су сви судови овлашћени да врше контролу уставности и законитости и усклађености аката са Уставом. Овај систем се назива децентрализована, или дифузна контрола уставности и познат је још и као амерички модел контроле уставности. Нама је свакако ближи аустријски модел, или централизовани систем контроле уставности у којем је контрола уставности и законитости повјерена искљу...чиво једном државном органу - уставном суду. Видљиво је да је контрола уставности настала у федералним државама, те је федерализам свакако један од кључних чинилаца који су допринијели појави и учвршћивању идеје и праксе постојања писаних устава, али и афирмацији уставног судства, чија обавеза јесте чување устава. Постоји и облик контроле уставности од стране законодавних органа и такву контролу можемо квалификовати као самоконтролу уставности. У одређеном облику овај вид контроле уставности се примјењује у Француској.

Кључне речи:
Ustavni sud / Уставни суд / Bosna i Hercegovina / Босна и Херцеговина / Kontrola ustavnosti i zakonitosti / Контрола уставности и законитости
Извор:
2019, 4-75
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2321
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Šukalo, Marko
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2321
AB  - Постојање уређене правне државе условљено је постојањем многих правних механизама који се морају организовати како би држава функционисала. Један од дијелова темеља правне државе јесте уставни суд. Да би једна држава била правно сигурна и уређена, неопходно је да постоји контрола уставности и законитости и усклађености свих аката свих органа власти са извориштем правног система, са уставом државе. Први видови контроле уставности настали су у федералним државама, и то у Сједињеним Америчким Државама и у Аустрији. У САД не постоји један државни орган који се само и искључиво бави контролом уставности и законитости, већ су сви судови овлашћени да врше контролу уставности и законитости и усклађености аката са Уставом. Овај систем се назива децентрализована, или дифузна контрола уставности и познат је још и као амерички модел контроле уставности. Нама је свакако ближи аустријски модел, или централизовани систем контроле уставности у којем је контрола уставности и законитости повјерена искључиво једном државном органу - уставном суду. Видљиво је да је контрола уставности настала у федералним државама, те је федерализам свакако један од кључних чинилаца који су допринијели појави и учвршћивању идеје и праксе постојања писаних устава, али и афирмацији уставног судства, чија обавеза јесте чување устава. Постоји и облик контроле уставности од стране законодавних органа и такву контролу можемо квалификовати као самоконтролу уставности. У одређеном облику овај вид контроле уставности се примјењује у Француској.
T1  - Ustavni sud BiH
T1  - Уставни суд БиХ
EP  - 75
SP  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Šukalo, Marko",
year = "2019",
abstract = "Постојање уређене правне државе условљено је постојањем многих правних механизама који се морају организовати како би држава функционисала. Један од дијелова темеља правне државе јесте уставни суд. Да би једна држава била правно сигурна и уређена, неопходно је да постоји контрола уставности и законитости и усклађености свих аката свих органа власти са извориштем правног система, са уставом државе. Први видови контроле уставности настали су у федералним државама, и то у Сједињеним Америчким Државама и у Аустрији. У САД не постоји један државни орган који се само и искључиво бави контролом уставности и законитости, већ су сви судови овлашћени да врше контролу уставности и законитости и усклађености аката са Уставом. Овај систем се назива децентрализована, или дифузна контрола уставности и познат је још и као амерички модел контроле уставности. Нама је свакако ближи аустријски модел, или централизовани систем контроле уставности у којем је контрола уставности и законитости повјерена искључиво једном државном органу - уставном суду. Видљиво је да је контрола уставности настала у федералним државама, те је федерализам свакако један од кључних чинилаца који су допринијели појави и учвршћивању идеје и праксе постојања писаних устава, али и афирмацији уставног судства, чија обавеза јесте чување устава. Постоји и облик контроле уставности од стране законодавних органа и такву контролу можемо квалификовати као самоконтролу уставности. У одређеном облику овај вид контроле уставности се примјењује у Француској.",
title = "Ustavni sud BiH, Уставни суд БиХ",
pages = "75-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321"
}
Šukalo, M.. (2019). Ustavni sud BiH. , 4-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321
Šukalo M. Ustavni sud BiH. 2019;:4-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321 .
Šukalo, Marko, "Ustavni sud BiH" (2019):4-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2321 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB