Anticipativna povreda ugovora – pojam i posledice prema odredbama Konvencije Ujedinjenih Nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe

Abstract

Међународна трговина, у најопштијем смислу, представља размену добара која превазилази границе једне земље. Она у данашње време заузима све већи значај и представља битан фактор у привредама читавих земаља. Индустријализација и глобализација су у значајној мери допринели таквом статусу. Пре свега, данас је цео свет повезан на начине који уназад педесет година нису могли ни да се претпоставе. Технологија бележи изузетан развој, а заједно са развојем технологије, развијају се и начини превоза добара, чиме је и транспорт робе од једне до друге тачке значајно убрзан. Средства комуникације су унапређена у тој мери да је могуће у јако кратком временском периоду ступити у контакт са неким ко се налази на потпуно другом крају света. Све ово заједно довело је до процвата међународне трговине и пораста њеног значаја како за светску привреду, тако и за унификацију правних правила која је уређују. На основу свега наведеног, неминован је закључак да се и број закључених уговора о продаји робе између страна које се не налазе у истој земљи, па ни на истом континенту, драстично повећава. Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе (у даљем тексту: Бечка конвенција, Конвенција), као најзначајнија конвенција која се бави овим типом уговора, на врло успешан начин ствара унификовани правни оквир у коме овакви уговори, као најчешће закључивани уговори у сфери међународних трговинских односа, егзистирају. При томе, циљ унификације правила везаних за уговор о међународној продаји робе је пружање гаранције правне сигурности свим учесницима у међународној трговини, стварање услова за њено несметано одвијање и даљи развој и постизање значајног умањења трансакционих трошкова, а који циљ Конвенцја успешно остварује преко три деценије. Поред тога, Конвенција свој успех, између осталог, дугује и својим савременим материјалним правилима, која су прилагођена трговинској пракси, као и начину на који уређује територијално поље своје примене, који је значајно поједностављен у односу на њене претходнике – Једнообразни закон о међународној продаји робе и Једнообразни закон о закључењу уговора о међународној продаји робе.