Banka u ulozi zastupnika u osiguranju

Abstract

У посљедњих неколико деценија, а нарочито у условима финансијске кризе, фокус банака постепено прелази са традиционалних кредитних активности, које у таквим условима нису у потпуности одрживе, на активности које омогућавају алтернативни извор прихода. Диверзификација прихода и остваривање сарадње на заједничкој платформи је идејна основа настанка банкоосигурања. Такође, покретач интеграције производа и услуга осигуравајућих друштава и банака јесте тежња за прилагођенијим и ефикаснијим дистрибутивним каналом. Усљед либерализације тржишта финансијских услуга те уласка великих финансијских корпорација на тржиште Републике Србије у посљедње двије деценије долази до промјена традиционалних концепта пословања осигуравајућих друштава и банака. Временом долази до укидања баријера између банака и осигуравајућих кућа те до развијања различитих модела сарадње и заједничког наступа на тржишту. Банкоосигурање представља израз заједничке сарадње ова два финансијска субјекта те начин остваривања заједничких интереса. Банке у овом виду сарадње виде додатни извор некаматног прихода те начин обезбјеђења својих пласмана док осигуравајуће куће заузврат добијају канал дистрибуције својих производа који не захтјева велика улагања у дистрибутивну мрежу, не ствара велике трошкове и утиче на повећање њиховог пласмана и базе клијената. Овај вид сарадње би на бази обједињене понуде требао да корисницима на једном мјесту обезбједи квалитетније и њиховим потребама прилагођеније финансијске услуге. Динамика развоја ове сарадње те повећан број потрошачких кредита који као инструмент осигурања потраживања имају полису осигурања, ствара потребу изучавања ове теме те предлагања рјешења за њен развој.