Položaj prikrivenog islednika u krivičnom postupku

Abstract

Институт прикривеног иследника је уведен у национално законодавство одмах након увођења организованог криминалитета као правног појма, Закоником о кривичном поступку из 2001. године, када је било неминовно признати његово постојање и вршење на територији наше земље. Прикривени иследник је сврстан у посебне доказне радње, односно специјалне истражне технике и представља важан механизам у борби против организованог криминала. Он је веома интересантан субјект који представља неку врсту „агента“ који делује тајно и прикупља податке до којих се не може доћи на други начин или би то било скопчано са знатним тешкоћама. Значај деловања прикривеног иследника се огледа у чињеници да се он ангажује само за најтежа кривична дела чија знатна друштвена опасност оправдава постојање овог института и у чијем сузбијању традиционалне методе нису довољно ефикасне и адекватне. Реч је о кривичним делима која се врше од стране организоване криминалне групе као најопаснијег вида криминалног удруживања. Организована криминална група је група од три или више лица која постоји одређено време и споразумно делује у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је прописана казна затвора у трајању од четири године или тежа казна, ради посредног или непосредног стицања финансијске или какве друге користи. Специфичан положај прикривеног иследника се огледа у чињеници да омогућава тајност поступања као и инфилтрацију у структуре криминалног организовања, што, наравно, повлачи за собом велики ризик и опасност по живот лица које делује у својству прикривеног иследника. Он на овај начин може да прикупи информације од виталног значаја о међусобним односима унутар криминалне организације, методама рада криминалне организације, фирмама које користе. Обзиром на опасност којој се излажу прикривени иследници, важно питање које се поставља јесте угрожавање и заштита лица која делују у овом својству.