O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga
О извршности извода из Регистра залога
Нема приказа
2020
Преузимање 🢃
Поглавље у монографији (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Економску и политичку транзицију у региону југоисточне
Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу-
блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни
инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују
се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без
било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају
обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског
принудног намирења.
Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на
начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован
је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само-
помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак
принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по-
ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје
Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на
основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр -
шења). Донето решење достав...ља се на спровођење јавним извр-
шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила
јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене
„тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења
тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени
права. Чланак који следи представља још један покушај да се по-
следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и
ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног
обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена.
С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са
процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно
намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност
је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и
то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања
њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин
тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на
добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном
интересу друштва као целине.
The purpose of real security right in the modern market is extremely
complex and demanding. On the one hand, the main function of
the security right is to interact with the enforcement procedure norms
to empower efficient realization of the secured creditor primary interest
(enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect
the interests of consumer security provider, especially in preserving
their human dignity and minimum existence. Only in described way,
„the market of secured loans can survive and develop for the benefit of
secured creditors and security providers, but also in the public interest of
the society as a unity“.
Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author
conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous
inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses
through a consistent and systematic legislative approach.
1) If according to the general rules of public notar...y law, the agreement
can be made in the form of an execution title, and if in
the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and
legal practice, than there is no justifiable reason not to act in
the same way in the field of registered pledge.
2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt
from the register of pledges is an executive title eligible
for a motion for execution, there is no reason to require the execution
creditor to meet any additional conditions imposed by
Law on registered pledge.
3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis
to Serbian national law and if its content has been well –
defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no
reason to keep the legal phrase „natural person who does not
perform economic activity“ with more or less identical meaning,
in the Law on Registered Pledge. In this context, similar
protection against a secured creditor should be guaranteed to
entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according
to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating
income and around 10 employees).
Кључне речи:
извод из регистра залога / потврда о извршности / судско-извршитељско намирење / вансудско намирење / pledge registry excerpt / enforceability clause / mixed court/ public enforcement agent procedure / out-of-court executionИзвор:
Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020, 2020, 513-541Издавач:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
- Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179077)
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Tešić, Nenad PY - 2020 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2351 AB - Економску и политичку транзицију у региону југоисточне Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу- блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског принудног намирења. Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само- помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по- ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр - шења). Донето решење доставља се на спровођење јавним извр- шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене „тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени права. Чланак који следи представља још један покушај да се по- следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена. С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном интересу друштва као целине. AB - The purpose of real security right in the modern market is extremely complex and demanding. On the one hand, the main function of the security right is to interact with the enforcement procedure norms to empower efficient realization of the secured creditor primary interest (enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect the interests of consumer security provider, especially in preserving their human dignity and minimum existence. Only in described way, „the market of secured loans can survive and develop for the benefit of secured creditors and security providers, but also in the public interest of the society as a unity“. Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses through a consistent and systematic legislative approach. 1) If according to the general rules of public notary law, the agreement can be made in the form of an execution title, and if in the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and legal practice, than there is no justifiable reason not to act in the same way in the field of registered pledge. 2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt from the register of pledges is an executive title eligible for a motion for execution, there is no reason to require the execution creditor to meet any additional conditions imposed by Law on registered pledge. 3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis to Serbian national law and if its content has been well – defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no reason to keep the legal phrase „natural person who does not perform economic activity“ with more or less identical meaning, in the Law on Registered Pledge. In this context, similar protection against a secured creditor should be guaranteed to entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating income and around 10 employees). PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 T1 - O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga T1 - О извршности извода из Регистра залога EP - 541 SP - 513 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351 ER -
@inbook{
author = "Tešić, Nenad",
year = "2020",
abstract = "Економску и политичку транзицију у региону југоисточне
Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу-
блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни
инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују
се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без
било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају
обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског
принудног намирења.
Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на
начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован
је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само-
помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак
принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по-
ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје
Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на
основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр -
шења). Донето решење доставља се на спровођење јавним извр-
шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила
јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене
„тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења
тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени
права. Чланак који следи представља још један покушај да се по-
следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и
ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног
обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена.
С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са
процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно
намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност
је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и
то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања
њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин
тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на
добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном
интересу друштва као целине., The purpose of real security right in the modern market is extremely
complex and demanding. On the one hand, the main function of
the security right is to interact with the enforcement procedure norms
to empower efficient realization of the secured creditor primary interest
(enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect
the interests of consumer security provider, especially in preserving
their human dignity and minimum existence. Only in described way,
„the market of secured loans can survive and develop for the benefit of
secured creditors and security providers, but also in the public interest of
the society as a unity“.
Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author
conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous
inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses
through a consistent and systematic legislative approach.
1) If according to the general rules of public notary law, the agreement
can be made in the form of an execution title, and if in
the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and
legal practice, than there is no justifiable reason not to act in
the same way in the field of registered pledge.
2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt
from the register of pledges is an executive title eligible
for a motion for execution, there is no reason to require the execution
creditor to meet any additional conditions imposed by
Law on registered pledge.
3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis
to Serbian national law and if its content has been well –
defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no
reason to keep the legal phrase „natural person who does not
perform economic activity“ with more or less identical meaning,
in the Law on Registered Pledge. In this context, similar
protection against a secured creditor should be guaranteed to
entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according
to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating
income and around 10 employees).",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga, О извршности извода из Регистра залога",
pages = "541-513",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351"
}
Tešić, N.. (2020). O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 513-541. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351
Tešić N. O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:513-541. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351 .
Tešić, Nenad, "O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):513-541, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351 .


