O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga

Abstract

Економску и политичку транзицију у региону југоисточне Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу- блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског принудног намирења. Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само- помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по- ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр - шења). Донето решење доставља се на спровођење јавним извр- шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене „тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени права. Чланак који следи представља још један покушај да се по- следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена. С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном интересу друштва као целине.

The purpose of real security right in the modern market is extremely complex and demanding. On the one hand, the main function of the security right is to interact with the enforcement procedure norms to empower efficient realization of the secured creditor primary interest (enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect the interests of consumer security provider, especially in preserving their human dignity and minimum existence. Only in described way, „the market of secured loans can survive and develop for the benefit of secured creditors and security providers, but also in the public interest of the society as a unity“. Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses through a consistent and systematic legislative approach. 1) If according to the general rules of public notary law, the agreement can be made in the form of an execution title, and if in the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and legal practice, than there is no justifiable reason not to act in the same way in the field of registered pledge. 2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt from the register of pledges is an executive title eligible for a motion for execution, there is no reason to require the execution creditor to meet any additional conditions imposed by Law on registered pledge. 3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis to Serbian national law and if its content has been well – defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no reason to keep the legal phrase „natural person who does not perform economic activity“ with more or less identical meaning, in the Law on Registered Pledge. In this context, similar protection against a secured creditor should be guaranteed to entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating income and around 10 employees).