Usvojenje i trgovina decom : porodični i krivični aspekt

Abstract

Ова тема је врло комплексна, полазећи од тога да са једне стране имамо институт усвојења као једно од најбољих решења збрињавање деце без родитељског старања, а са друге стране ризик од злоупотребе деце скривеним под усвојењем, са циљем трговине децом ради усвојења. Институт усвојења јесте један хумани гест, поготово зато што се ради о збрињавању деце која су без родитељског старања, али само у случају када је његов мотив вођен циљем да се оствари најбољи интерес детета. Република Србија, као и већина европских земаља познаје само један облик усвојења а то је потпуно усвојење. Оваквим законодавним решењем, за разлику од претходног, Породичним законом дат је сигурнији положај детета којим се у потпуности имитира биолошка породица, без обзира што је однос између родитеља и усвојеног детета настао на основу правног акта а не чином рођења. Примарни циљ института усвојење јесте да се постигне најбољи интерес за дете и уколико је он остварен испуниће се и циљ постојања овог института. Деца су највеће благо сваке државе и треба се радити на томе да се заштите њихова права, како би имали безбрижно детињство и како би одрасли у зреле и одговорне личности који ће даље допринети развоју друштва. Сам институт усвојења кроз развој државе и друштва мењао је свој значај од тога да је првобитни интерес био интерес заједнице, док се интерес појединца стављао у други план, до тога да је данас његов главни и примарни интерес-интерес самог детета. Увек треба полазити од сваког конкретног случаја како би на најбољи начин дошли до најбољег интереса за конкретно дете.