Spasavanje na moru

Abstract

Море је средина где се одвија претежни део воденог саобраћаја, средина коју је сама природа пружила човечанству. Море представља преко 70% површине наше планете. Водени транспорт један је од најстаријих облика транспорта. Са високим превозним капацитетом, ниском енергетском потрошњом и релативно мањим улогом капитала у односу на остале врсте саобраћајних грана, водени саобраћај представља разнолики и сложен систем транспортних средстава које су људи и природа подарили човечанству, повезујући просторно и временски људе, градове и културе. Саобраћај, пре свега поморски, био је одувек један од пресудних фактора за реализацију циљева жељеног економског, друштвеног и културног развоја појединих земаља, региона и народа. Водени саобраћај je веома важна саобраћајна грана са својим обимним предностима. То је врста саобраћаја која омогућава пренос неупоредиво веће количине робе него у осталим видовима транспорта. По обиму терета који се превози као и цени превоза, поморски саобраћај далеко превазилази друге врсте саобраћај а. Ова врста саобраћај а има прворазредни значај за остваривање спољне трговине. Насупрот огромним предностима поморског саобраћаја, постоји ризик, који своје порекло вуче из најстаријих дана људске цивилизације. Ова врста саобраћаја има своје мане које се огледају у спорој брзини доставе, али и у великом ризику опасности по пловила, терет, посаду и путнике. Опасност даје алеаторну црту пловидби као делатности. Опасност прети људима, броду и имовини на броду, а чини претпоставку за примену правила института спасавања. Реакција човечанства на дату опасност произвела је један важан институт поморског права, спасавање људи и имовине на мору који ће бити предмет анализе у наставку.